Za koga mladi glasaju kad izađu na izbore?

Najupečatljiviji primer toga je otvoren nalog na TikToku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a zatim i tehničkog ministra Siniše Malog. Uz to ide i populistička mera deljenja studentskih kartica sa popustima.

A grupa srednjoškolaca pokrenula je i kampanju „I ti se pitaš“ u kojoj poziva mlade da izađu na izbore. Skečevima na društvenim mrežama poručuju im da izbori „nisu ništa strašno“ i da se i njihov glas računa.

Kako je preno N1 istraživanja pokazuju da gotovo polovina mladih u Srbiji nije zainteresovana za izbore, kao i da većina smatra da ne mogu imati uticaja na politiku. A jedno od istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije pokazalo je da manje od jedne trećine mladih redovno glasa, da 40 odsto njih nikada nije izašlo na birališta.

S obzirom na toliku zainteresovanost za glas mladih, poszavlja se pitanje ko će ih više ubediti da glasaju, vlast koja raspolaže mnogo većim sredstvima i moći potkupljivanja, ili opozicija, takozvana leva ili desna, koja zasad može samo da im pruži dobru ideju.

Mladi imaju poseban način komunikacije

Dejan Bursać iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, za Danas navodi da se mladima slabo ko obraća u izbornim kampanjama kod nas.

– Oni su posebna ciljna grupa koja je dosta zahtevna i dosta ih političari i ljudi koji rade komunikaciju i strategije za političare ne razumeju. Mladi od 18 do 25 godina imaju poseban set problema i tema koje ih zanimaju. Ali, što je još važnije, imaju posebne nečine komunikacije i tu ne može bas svako da pronikne. Bilo je nekih pokušaja da se naprave prodori, a vidimo sad i da Aleksandar Vučić ima TikTok, Goran Vesić ga je imao u prošloj kampanji….- kaže Bursać.

Prema njegovim rečima, poenta je da obraćanje toj populaciji zahteva ulaganje i prilagođavanje. mnogo uloženih sredstava.

– Zahteva puno ulaganja, bar to tako političari vide, i posebno prilagođavanje toj komunikaciji. Onda većina njih i digne ruke od toga jer mladi nisu toliko sigurna kategorija glasaća jer nisu potpuno socijalizovani u politički život zemlje i veliki broj njih i ne glasa. I onda političar kaže što bih ja ulagao vreme i novac komunicirajući sa ciljnom gupom u kojoj mali broj izađe na izbore – zaključuje on.

Mladi buntovnici po prirodi i vole da kritikuju

Na pitanje ko bi mogao više mladih da pridobije u ovoj kampanji, vlast ili opozicja, Predrag Lacmanović, izvršni direktor agencije Faktor plus, za Danas pojašnjava da se mladi dele u određene ciljne grupe.

– I oni su isprofilisani po tome da li žive u urbanim ili ruralinim sredinama, iz kakvih porodica dolaze, kakva su im uverenja bliska…. i samim tim se i politički opredeljuju. Ali mladi su generalo gledajući uglavnom buntovnici po prirodi i vole da kritikuju. Tu postoji više pravaca u kojima taj put može da se kreće, od toga da ih ne zanima politika što je u najvećem broju slučajeva, do toga da su često desno orijetisani a da ne znaju šta tačno znači desnica. Isto tako su često kritički nastrojeni prema vlasti ako je to u trendu. Sve zavisi od geografske raspodeljenosti, odnosno od toga gde žive pa se i trendovi razlikuju – objšnjava on.

Ipak, kako navodi, na osnovu svega ovoga, može se reći da će opozicione stranke možda u nekom broju privući više mladih nego vlast.

– Ali to ne može presudno da utiče na rezultat izbora, jer mladi neće u nekom većem broju glasati i zato neće biti ključni – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, kada je reč o tome hoće li ih više privući takozvana leva ili desna opozicija, kaže da desnica dosta privlači mlade.