Zašto mladi „vole“ jake vođe?

Sagovornike Danasa ovaj podatak ne iznenađuje, jer, kako navode, to je logična posledica višedecenijske negativne tradicije i zabrinjavajućeg trenda u srpskom društvu u kojem se promoviše kultura mačizma i snage uopšte umesto kulture dijaloga. Osim toga, mladi ljudi ovde više od polovine svog života u autakratiji, ali raduje podatak da mladi najviše vrednuju ličnu slobodu, zaštitu životne sredine, solidarnost i pomoć ekonomski ugroženima jer to govori o tome da se sa njima može raditi upravo na uspostavljanju slobodnog i solidarnog društva.

Aleksandar Ljubomirović, predsednik omladine Narodne stranke, za Danas kaže da je navedeni podatak je odraz višedecenijske negativne tradicije i zabrinjavajućeg trenda u srpskom društvu, koje je nažalost naviklo kroz istoriju na jake lidere i kult ličnosti.

– Sve to se oslikava i na današnju omladinu, koja odrasta u društvu koje ne zna za alternativu autokratskom načinu upravljanja državom i za sistem upravljanja državom koje je bazirano na podeli moći. Iz tog razloga, nova generacija mladih i demokratski nastrojenih političara ima istorijski zadatak da mladima ponudi alternativu i bude putokaz nadolazećim naraštajima da su pozitivne promene i te kako moguće u našem društvu, kao i na političkoj sceni – kaže on.

I Pavle Grbović, lider PSG, smatra da je to logična posledica činjenice da su ti mladi ljudi više od polovine svog života u autakratiji, kao i da su uglavnom rasli uz roditelje koji su ih kontaminirali svojim, nažalost opravdanim, razočarenjem nesavršenim demokratskim promenama.

– Naša obaveza je da toga budemo svesni, ali tim pre moramo da odolimo čarima jeftinog populizma koji može imati preskupe posledice. Demokratija je uz sve svoje nesavršenosti i dalje jedini oblik uređenja koji stvara osnovu za izgradnju civilizovanog i normalnog društva – ukazuje on.

A Biljani Đorđević, poslanici Ne davimo Beograd, ovi podaci, koji ne odstupaju previše od ranijih podataka, a posebno ukršteni sa nekim drugim iz ovog izveštaja – da mladi ne veruju nijednom političaru, da nemaju poverenje u institucije ali i da izbori u Srbiji nisu slobodni i pošteni – govore o konfuziji kod mladih o tome šta demokratija jeste ili može biti naspram sistema u kojima oni žive zapravo i nije demokratija.

– Nezadovoljstva koja oni imaju u vezi sa obrazovnim sistemom, sistemom vrednosti i stanjem životne sredine ne rešavaju se jakim liderom nego upravo uz više prave demokratije i učešća građana. Raduje me da mladi najviše vrednuju ličnu slobodu, zaštitu životne sredine i solidarnost i pomoć ekonomski ugroženima jer to govori o tome da se sa njima može raditi upravo na uspostavljanju slobodnog i solidarnog društva ukoliko bi se politički uključili u život zajednice – kaže Đorđević za Danas.

Zoran Lutovac, lider DS, zaključuje da su rezultati su posledica najmanje dve činjenice.

– Jedna je da imamo tradicionalno autoritarnu političku kulturu, a druga da se u trenutku u kojem živimo promoviše upravo takav model političke kulture. Promoviše se kultura mačizma i snage uopšte umesto kulture dijaloga, kultura nadjačavanja umesto kulture sporazumevanja. To se promoviše preko medija s nacionalnom frekvencijom i ostalih koji su dostupni građanima i prenosi se preko roditelja i odraslih na mlade. Širi se kultrurna matrica u kojoj neko treba da se nadjača i nadvlada umesto da se s njim dogovori ili da se razgovara i pravi kompromis – objašnjava Lutovac za Danas.