„Da li biste kupili mir na Balkanu od ovog čoveka?“: Britanski Tajms o Aleksandru Vučiću

„Mnogi se pitaju: da li biste kupili mir na Balkanu od ovog čoveka“, piše Tajms u tekstu o predsedniku Srbije, a među sagovornisima im je i poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević, koji Vučića naziva „mešavinom Al Kaponea i Vita Korleonea“.

Vučić nije ni patriota, ni nacionalista, ni demokrata, interesuje ga samo neograničena, nekontrolisana moć, rekao je Milivojević, prenosi N1.

Vučića kritikuju da je ubica demokratije u Srbiji i da je povezan sa kriminalcima, ali ga neki vide i kao jedinu nadu za stabilnost na Balkanu, piše Tajms i dodaje i da su Sjedinjene Države „u nedavnoj demonstraciji nestrpljenja“ prema Vučiću stavile pod sankcije direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina.

Američki Stejt department je, takođe, izneo tvrdnje da Vulin pomaže Rusiji da uveća uticaj na Balkanu, što nije iznenadilo ruske aktiviste u Srbiji kojima je Beograd ograničavao kretanje proglasivši ih za bezbednosnu pretnju, navodi Tajms.

Urednik KRIK Stevan Dojčinović govorio je za britanski list o sopstvenom iskustvu sa tabloidima u Srbiji, rekavši da je na naslovnicama ponekad i pet puta mesečno, uz optužbe da radi za CIA, mafiju ili francuske obaveštajne službe i da posećuje sado-mazo klubove.

Ališa Kerns, britanska parlamentarka koja predsedava Odborom za spoljne poslove i potpisnica je nedavno objavljenog kritičkog pisma o Srbiji, kaže da se stalno govori da je Vučić „jedina opcija“, ali on traži povraćaj izgubljene teritorije.

Svoje sumnje u vezi s predsednikom Vučićem iznela je u prošlomesečnom otvorenom pismu, koje je podržalo 56 parlamentaraca iz Europe i SAD-a. Ipak, on je i dalje čovek od kojeg Zapad očekuje da normalizuje odnose sa Kosovom, koje se odvojilo od Beograda 1999. godine nakon što su srpski masakri podstakli NATO bombardovanje.

„Stalno čujete stav kako je Vučić jedina opcija“, kaže Kerns.

„Kažemo: ‘Neka odradi svoj posao, neka iskoristi etničku napetost, potajno, on je s nama’, ali on je iredentista (teži za povratkom izgubljenih teritorija)“, smatra ona.

Naglašava dalje da je Vučićevo odbijanje da u martu potpiše sporazum o Kosovu uz posredovanje SAD i EU, kad se našalio: „Imam velike bolove u desnoj ruci, očekuje se da će taj bol trajati naredne četiri godine…“.

Kearns je rekla da „nema želju da kazni Srbiju“, ali da je imala problem kada su SAD i EU kritikovali odluke Kosova da u aprilu održi izbore u područjima sa srpskom većinom.

„Kosovo trpi velike napade, ali Srbija je potpisala bezbednosni sporazum s Moskvom u septembru, u poslednjih šest meseci poslala je dva ministra u Rusiju i nije je sankcionisala, kao ni Iran niti talibane“, rekla je Kerns.

„Zašto ne prozivamo Srbiju?“

U tipičnom zajedljivom stilu, 53-godišnji Vučić, nije ostao nem na izjave Kerns, odmah je uzvratio.

„Vodimo istragu protiv tebe da vidimo ko te finansira“, kazao je on.

Kerns smatra da je „vrlo zanimljivo to što on smatra da je prikladno da preti parlamentarcima“, dodajući da je morala da pojača mere bezbednosti zbog porasta anonimnih pretnji koje je dobila nakon Vučićeve izjave.

Sa njenim viđenjem se ne slaže Ajvor Roberts, bivši ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu u periodu od 1994-97. godine, koji ukazuje da „Srbi ne reaguju na pritisak, samo se još više ukopaju“.

Vučić je daleko ispred svih drugih i samo maštalac može verovati da je neko u stanju da zauzme njegovo mesto, zaključio je Roberts.

Vučićev ispad nije iznenadio poslanika Stranke slobode i pravde Borka Stefanovića, čiji je pokušaj da natera Srbiju da sankcioniše Rusiju sprečila vlada, piše Nova.rs.

„Članove opozicije redovno napada i vređa u parlamentu i na televiziji s nacionalnom frekvencijom ih opisuje kao neprijatelje države“, kaže Stefanović, kojeg su napadači koji su povezani s Vučićevom strankom, pretukli metalnom šipkom na protestu 2018. godine.

„Pored televizija koje su naklonjene Vučiću, emitiuju se i rijaliti programi u kojima primat imaju dileri droge i ubice koji su pretvoreni u heroje, a prate ih horda gledalaca u zemlji, koja posle Rumunije, gleda televiziju više nego bilo gde drugde u Evropi“, kaže Stefanović.

Nisu svi Srbi srećni, proletos je hiljade građana izašlo na ulice, protestujući protiv dva masovna ubistva, koje su povezivali s nasiljem u javnom životu.

„Srednja klasa živela je u mehuru, tvrdeći da je ‘politika ne interesuje’“. Taj mehur je pukao kada se shvatilo da je upravo to nasilje podstakla i sama vlasta“, objasnio je Stefanović za The Times.