Moderna politika nije odricanje od sopstvene teritorije (VIDEO)

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tadić je sjajan čovek, vrhunski intelektualac, i ne baš spretan političar. To ne mora, automatski, da znači da kao takav nije dostojan liderske pozicije u jednom društvu. Baš naprotiv, pristojnost podrazumeva da ne koristite u svakoj prilici poluge moći koje su vam dostupne kao vlastodršcu. I upravo to predstavlja razliku izmedju njega i Vučića koji će u svakoj prilici iskoristiti i legitimna, i ona sredstva koja to nisu kako bi postigao svoj lični cilj.

   1. Tacno, nije spretan i ne koristi poluge moci, ali kako kad. Kad mu je Kostunica naredio da napravi „sanitarni otklon“ od nas „Djindjicevaca“ pocistio nas je kao metlom, usisao mrvice i dezinfikovao alkoholom. Nisu ostali ni dugmici. Umesto da je cuvao „demokratski kakav-takav potencijal“ radio je isto sto i sad – postavlja zamke za nacionalisticke/Vuciceve glasace dok nas 800 000 koji smo odustali od DS-a zbog upravo ovakvih fora i fazona i dalje sedimo kuci. E to jeste nespretno, pa i mnogo gore. Nisu EU i USA odustali od nas i podrzali SNS tek onako.

      1. U pravu si, što se tiče “sanitarnog otklona”… Medjutim, ne slažem se da je iza toga stajao Koštunica, osim ako njega lično ne koristiš kao sinonim za patriotske-bezbedonosne strukture… Veliku ulogu u tom otklonu su imali i “oci nacije”, kojima je pripadao i Tadićev biološki otac, ali i veliki deo javnosti koji vapio za nacionalizmom još uvek zadojen velikim “pobedama” iz devedesetih koje je osujetio, i privremeno zaustavio, mrski Zapad. Sam Djindjić je otpočeo “patriotizaciju” Demokratske stranke koketirajući sa nacionalnim ciljevima koje je široka javnost tako jarko želela. I njegova procena je bila da stranka mora da dobije i nacionalni karakter, inače će nestati sa političke scene. Iz ove perspektive, po mom dubokom osećanju, idealizovanje Djindjića predstavlja odu poštovanja jednom hrabrom čoveku koji je svojom glavom platio svoja ubedjenja, i to zaslužuje svako poštovanje. Realnost i politička zaostavština tih vremena su nešto drugo.

2. Ha, ha, baš mu verujem…

3. Tadić nije ništa uradio u pravcu pokretanja dijaloga s Kosovom, a sada s populističkih pozicija se zalaže za odbranu teritorija, a zapravo podržava politiku „zamrznutog konflikta“ koja neminovno vodi u ratove i katastrofu. Najbolji potez Vučića je načinio predlogom Zajednice Srpskih Opština koje je otvorio perspektivu rešenja kosovskog problema, ali je na činio grešku populističkim obećanjima da nikad neće priznati nezavisnost Kosova. Time je sebi vezao ruke i u javnosti postao zatočnik sopstvene retorike ugađanja populizmu. Tadić to koristi i populistički insistira na borbi za teritorije ne bi li sprečio ili otežao bilo kakvo rešenje kosovskog problema. Očekujem da Danas jasno kaže da zamrznuti konflikt nije u interesu Srbije.