Mogerini: Nije vreme za globalne policajce i usamljene ratnike

U vremenima izazova, snažna Unija je ona koja razmišlja strateški, deli viziju i zajedno dela. To je još istinitije nakon britanskog referenduma… Nije vreme za nesigurnost – našoj Uniji je potrebna strategija“, poručila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini u uvodnom delu dokumenta “Globalna strategija EU”, koji je poslala državama članicama. Ta strategija, podsetimo, biće krovni dokument Unije u pogledu spoljne i bezbednosne politike.

Uz opasku da “nije vreme za globalne policajce i usamljene ratnike”, Mogerini ukazuje da će “naša Unija raditi da osnaži naše partnere”. U tom kontekstu, ističe nastavak produbljivanja “transatlantske povezanosti i našeg partnerstva sa NATO”, ali i “povezivanje sa novim igračima i istraživanje novih formata” saradnje.

“Naša strategija neguje ambiciju strateške autonomije za EU. Ovo je nužno da se promovišu zajednički interesi naših građana, kao i naši principi i vrednosti. Ipak, mi znamo da se takvi prioriteti najbolje ostvaruju kada nismo sami, već u međunarodnom sistemu baziranom na pravima i multilateralizmu”, naglasila je zvaničnica EU.

Jedan segment dokumenta odnosi se na odnose sa Rusijom, koji se opisuju kao “ključni strateški izazov”.

“Konzistentan i ujedinjeni pristup mora da ostane kamen temeljac politike EU prema Rusiji. Premisu za značajne promene u odnosima između EU i Rusije predstavlja puno poštovanje međunarodnog prava i principa na kojima se temelji evropski bezbednosni poredak, uključujući Završni helsinški akt i Parisku povelju. Nećemo priznati rusku nelegalnu aneksiju Krima niti destabilizaciju istočne Ukrajine. Jačaćemo EU, uspostaviti čvršće veze sa našim istočnim susedima i podržati njihovo pravo da slobodno određuju svoj pristup prema EU. Istovremeno, EU i Rusija su međusobno zavisne. Mi ćemo, stoga, sa Rusijom razmotriti neslaganja i sarađivati ako i kada se naši interesi preklapaju”, navodi se u Globalnoj strategiji.

U delu koji se odnosi na proširenje Unije napominje se da svaka evropska država koja poštuje i promoviše vrednosti ustanovljene našim sporazumima može da se kandiduje za članstvo, kao i da “kredibilna politika proširenja bazirana na striktnim i pravičnim uslovima predstavlja nezamenljivo sredstvo da se unapredi saradnja sa državama, starajući se da modernizacija i demokratizacija teku uporedo sa pridruživanjem”.

“Kredibilna politika proširenja predstavlja stratešku investiciju u bezbednost i prosperitet Evrope i već je umnogome doprinela miru u nekadašnjim ratnim područjima. U okviru aktuelne politike proširenja, izazovi migracije, energetske bezbednosti, terorizma i organizovanog kriminala dele se između EU, Zapadnog Balkana i Turske. Ti izazovi mogu da budu prevaziđeni samo zajedničkim snagama…. Strateški izazov za EU je, stoga, promovisanje političke reforme, vladavine prava, ekonomske saradnje i dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, te koherentna saradnja u različitim domenima”, konstatuje se u dokumentu.

Odbrana i bezbednost

U Globalnoj strategiji se navodi da Evropljani moraju da preuzmu veću odgovornost za bezbednost, što podrazumeva spremnost i sposobnost da se spreče, odgovori i zaštiti od spoljnih pretnji. “Dok NATO postoji da bi odbranio svoje članice, od kojih su većina Evropljani, od spoljnog napada, Evropljani moraju da budu bolje opremljeni, obučeni i organizovani da odlučno doprinesu takvim kolektivnim naporima, kao i da deluju autonomno ako je i kada je to nužno. Prikladan nivo ambicije i strateške autonomije važan je za sposobnost Evrope da održi mir i bezbednost unutar i izvan svojih granica”, zaključuje se u dokumentu.