Mogerini: Nije vreme za globalne policajce i usamljene ratnike

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Parole, parole! Evropa od početka selektivno primenjuje pravila. Prvo je pogazila pravilo o poštivanju nepovredivosti granica i suverenitetu država. Zajedno sa SAD porušila je sve države istočnog bloka da bi se proširila primajući u članstvo "sumnjivo spremne". Razbila je Yugoslaviju, pa njenim parčićima trguje sa Rusijom!! Neće oprostiti Rusiji Krim, ali će braniti nezavisnost Kosova, američke uporišne tačke. Primiće u svoje članstvo sve strateški važne, pa i nespremne, a neke manje važne će ucenjivati dok joj ne zatrebaju. Tako radi sa Turskom, pa će sa Srbijom sve proizvodeći tenzije i ugrožavajući cele narode. Migrantska kriza je američki tsunami koji je završio posao razbijanja Evrope i pokazao svu licemernu politiku. Velika Britanija, kolevka demokratije, je podeljena na "ni tamo, ni ovamo" i pokazuje da će se u Evropi plutati po američkom kompasu. A u SAD su na vidiku lideri od kojih se ledi zdrav razum. Sve deluje kao luda kuća u kojoj glavnu reč ima "viša sila". Strategija deluje anemično i uzaludno. Po svemu sudeći globalni policajci će imati stalan posao, a usamljeni ratnici će uporno jurišati na vetrenjače. Mi ostali ćemo živeti u procepu. I šta nam teško? Pih!

2. Problem EU jeste diskrepanca izmedžu deklarativnih založbi i stvarnih namera. Temeljiti odnos sa Rusijom, a time i bilo kojeg člana medžunarodne zajednice na pravne principe i ugovore – uključujući i zaključke Helsinškog dogovora; podrazumeva da najpre Vi sami postavite primer iskrene posvećenosti prema poštovanju istih. Neiskrenost iz postupaka Kosovskog primera čini EU nekredibilnim i nepredvidljivim partnerom i u slučaju izostatka sredstava prisile kao u slučaju Rusije, vodi samo u nepoverenje, nepredvidljivost i globalnu nestabilnost. Sam dokument je čak pomalo parodičan jer 5 zemalja same EU ne priznaje Kosovo upravo uz argumentaciju da se priznanjem narušavaju principi na koje se ovaj dokument poziva. To u suštini dovodi do razloge Breksita, t.j. kognitivne disonance članica i birokratskog aparata EU čiji je gospodža najistaknutiji predstavnik. Žalosno je što EU ne uči na svojim greškama, a tragično je što ih ne priznaje pa makar i po ceni sopstvenog unutrašnjeg urušavanja. Tužna sudbina izuzetne ideje civilizaciskog razvoja.