Ante Marković je vodio vladu koja je prva u Istočnoj Evropi započela ozbiljne političke i ekonomske reforme. Sećam se prve sednice SIV-a, 13. marta 1989, kada je nabrojao glavne ciljeve rada vlade – uvođenje političkog pluralizma, ukidanje monopola Saveza komunista, stvaranje uslova za višestranačje, reforma države i uvođenje ravnopravnosti sva tri oblika svojine – državne, društvene i privatne.
Svedok sam koliko je Marković verovao da se Jugoslavija može na ovaj način transformisati. Nažalost, vrlo brzo su prevladali nacionalizmi i konzervativne strukture, koje nisu verovale da je komunizam prošlost. Ono što je bitno – kada su počeli sukobi, prvo politički, a zatim i oružani, SIV je, čelu sa Markovićem, činio sve da do sukoba ne dođe. U tome sam direktno učestvovao i svedok sam šta smo sve preduzimali u tom cilju.
Reći ću još jednu stvar koja je malo poznata – kada su počeli maratonski razgovori predsednika predsedništava republika, SIV i Marković su u tim razgovorima insistirali da se, dok oni traju, osigura minimum funkcionisanja Federacije, a to je obezbeđenje spoljnih granica, jedinstven novac i tržište, ljudska prava i slično. Naravno, to niko nije slušao. Zbog takvog stava, SIV kao celina, a Marković kao pojedinac, bili su izloženi medijskom linču, posebno u Beogradu i Zagrebu. Propaganda u Beogradu je govorila da je SIV antisrpski, a u Zagrebu da je prosrpski i komunistički.
Važna je bila i vera Anta Markovića da će Evropa podržati, u prvom redu finansijski, reforme u Jugoslaviji. Žak Delor, tadašnji predsednik Evropske komisije, a tome sam svedok, obećao je finansijsku podršku i naglasio da Jugoslavija može ući u EU sledeća posle Španije i Portugala.
Marković je plenio znanjem, ljudskom toplinom i ogromnom radnom energijom. Sećam se, kada je podneo ostavku 1991, suze su mu bile u očima…
Posle 21 godine, kada sve zemlje stvorene na prostoru bivše Jugoslavije žele da postanu članice EU ili to već jesu, može se konstatovati da su ondašnji predlozi za reforme bile preteča mehanizama sadašnjeg načina odlučivanja u Uniji.
Biće još prilike da se o Markoviću govori i piše, između ostalog i u mojoj knjizi koju pripremam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
