Mogu li ekološki protesti uspeti bez pomoći stranaka? 1Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Nema potrebe nametati narativ da će partije preuzeti ovaj protest, jer se bore zajedno sa građanima. Ali, bez jake političke organizacije koja bi artikulisala političke ciljeve, strategije i zahteve, ovi protesti će ostati raštrkani i neće imati moć da ostvare ciljeve, kažu sagovornici Danasa o mešanju političkih partija u nove ekološke proteste širom Srbije i uspešnosti bunta bez pomoći stranak.

Političari i stranački aktivisti dobrodošli su na građanske ekološke proteste, ali bez stranačkih obeležja, stav je onih koji pozivaju na okupljanje protiv iskopavanja litijuma.

I to nije prvi put da „organizatori“ građanskih okupljanja traže od partija, jer su 2017. studenti, koji su izašli na ulice posle predsedničkih izbora, izričito odbijali bilo kakvu saradnju sa strankama.

Stranke su to poštovale neko vreme, a onda se protest „Stop diktaturi“ sam od sebe ugasio. Ništa uspešniji nisu bili ni protesti koje su organizovale ili preuzele stranke, poput „Jedan od pet miliona“ ili pak „Srbija protiv nasilja“.

Ali uspešan je bio protest, krajem 2021, u kojem su učestvovale i stranke i ekološke organizacije i kada je vlast bila primorana da, ispostavilo se nakratko, zaustavi planove kompanije Rio Tinto.

Pošto stranke u ostavrivanju svojih zahteva ili interesa ne mogu bez podrške građana na izborima ili na ulicama, opet se postavlja pitanje da li građani sami u protestu mogu da se izbore sa vlašću ili su im ipak kao pomoć potrebne partije.

Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, koji je u javnosti postao poznat tokom prošlih ekoloških protesta 2021/22, podseća da je taj pokret sa ulice, kao ekološki pokret i ušao u Skupštinu.

– Naravno da smo uz svoje građane i naravno da smo deo organizacije. Ne vidim razlog da se nabacuje narativ o zabrani političarima da učestvuju. Niko nam nije ništa zabranio. Mi se borimo sa našim građanima zajedno već godinama tako da je ovo za nas jedna od najvažnijih borbi do sada. Nema potrebe da se nameće narativ o bilo kakvom preuzimanju bilo čega – kaže ona za Danas.

A politički konsultant Đorđe Belamarić smatra da iskopavanje litijuma nije samo pitanje ekolologije, već velika politička tema za Srbiju.

– Samo organizovana i kredibilna politička organizacija može uspešno da vodi, organizuje, i usmerava tu borbu – ističe on za Danas.

Prema njegovoj proceni, protesti protiv rudarenja litijuma imaju potencijal da stvore novu, snažnu i organizovanu političku organizaciju sa jakim, kredibilnim liderom na čelu.

– Bez jake političke organizacije koja bi artikulisala političke ciljeve, strategije i zahteve, ovi protesti će ostati raštrkani i neće imati moć da ostvare ciljeve, a ni da dovedu do stvarnih i značajnih promena – zaključuje on.

Podsetimo, Nebojša Petković, iz ekološkog udruženja Ne damo Jadar i žitelj Gornjih Nedeljica, za Danas je rekao da iz ovih protesta ne može da se izrodi nikakav opozicioni lider, „jer od nas koji smo uključeni u sve ovo, niko nije zainteresovan da se bavi nikakvom stranačkom politikom“.

On je naveo i da je ovo možda ključni trenutak u borbi koja se vodi već četiri godine i da i građani i stranke zajedno treba da izvrše pritisak na vlast i natera je da odustane od vraćanja projekta Jadar u život. Savetovao je strankama da treba da se ujedine po ovom pitanju, a ne da koriste svaki problem za međusobno prepucavanje na društvenim mrežama i u emisijama.

– Molim ih da ne rade ništa na svoju ruku jer možda po prvi put imamo situaciju da je veliki broj birača vladajuće stranke protiv nečega što vlast pokušava da progura po svaku cenu – zaključio je Petković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari