Mogu li građani i opozicija da marširaju istim tempom do izbora?

Ako Vučić ne nađe način da protest zaustavi bez ispunjenja zahteva, ta predizborna kampanja 2024. bi mogla da bude prva u kojoj vladajuća partija ima narod sa opozicijom na ulici.

Ukoliko se Vučić bude čvrsto držao dosadašnje prakse neispunjavanja zahteva i puštanja ljudi da šetaju dok im ne dosadi jer ne želi da u očima svojih birača izgleda slabo, protest bi mogao da traje do glasanja.

Ali, ako Vučić proceni da mu dešavanja na ulici ometaju idealnu sliku u izbornoj kmpanji, i da ne želi da čeka glasanje sa narodom u protestu, marš bi mogao da traje i kraće, odnosno zahtevi bi možda mogli da budu ispunjeni u momentu koji je dovoljno daleko da njegovi glasači zaborave na to.

Sve zavisi od upornosti i snage građana i opozicije, koja od septembra najavljuje vidljivije učešće u protestu „Srbija protiv nasilja“, odnosno svoj istup u prve redove govornika.

Sagovornici Danasa koje smo pitali mogu li građani i opozicija izdržati u protestnom maršu do izbora i od čega to zavisi, kažu da je to moguće i izvodljivo ali da nije sigurno da će to doneti opoziciji bolji rezultat.

Dejan Bursać, saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, za Danas kaže da čak i da mogu da se nastave protesti, tj. da povrate masovnost kakvu su imali u maju, pitanje je da li opozicija može da prelije to nezadovoljstvo u bolji izborni rezultat.

– I ranijih godina smo imali više talasa nezadovoljstva i protesta pa stranke građanske opozicije nisu uspevale značajno da poboljšaju svoj saldo na izborima – podseća on.

Miloš Bešić, profesor FPN, navodi da iako je jako teško održati dinamiku i brojnost protesta tokom letnjeg perioda, mora se reći da je perzistentnost (istrajnost) građana da istraju veoma izražena.

– Građanski protesti će očito „preživeti“ leto, a od jeseni se može čak i očekivati da budu intenzivniji iz dva razloga. Prvo, proći će sezona godišnjih odmora, i drugo, vlast ne samo da ne pokazuje znake popuštanja pred zahtevima, već gotovo svakodnevno daje građanima nove razloge sa protest – ukazuje on za Danas.

Ipak ukazuje da jedini problem jeste odnos na relaciji građani – opozicija.

– Dakle, dosadašnja praksa organizacione podrške protesta od strane opozicije pokazala se plodotvornom, te ne vidim razloga za većim stepenom identifikacije građanskih protesta sa opoziciojom i njenim liderima. Dakle, opozicija ima, i mora imati značajnu ulogu u protestima, ali nije dobro da, kolokvijalno rečeno ‘preuzme proteste’, jer je to neizvestan scenario – smatra Bešić.

Kako zaključuje, ukoliko se ništa ne menja, u strategiji, već se jednostavno insistira na novim pojavama koje jesu razlog za protest, te ako se u protest uključuiu novi ljudi/viđeni pojedinci i oni koji su žrtve režima, a bez da imamo intenziviranje participacija opozicionih lidera, nema sumnje da protesti mogu potrajati do sledećih izbora, bez obzira kada ovi izbori budu zakazani.

A profesor Univerziteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić, kaže za Danas da smo 1996. godine zbog krađe na lokaknim izborima, demonstritali svaki dan po ciči zimi.

– Tako da nije neophodna velika izdržljivost da bi se izašlo na ulicu samo jednom nedeljno. Opozicija je, čini mi se, u trenutku kada je bilo najviše ljudi na protestima, trebala pozvati građane da na ulici ostanu dok se ne ispune zahtevi protesta. To nije učinjeno, ali prvom sledećom prilikom takav potez treba povući – savetuje on.

Kako konstatuje, režim nema problem sa šetnjom koja se događa dva sata nedeljno, ali svakako ne bi znali šta da čine sa stotinama hiljada ljudi koji se ne razilaze danima.

– Povoda će još biti, vladajuća klika ih daje svaki dan, biće i energije, ali je važno da se metodi promene i dinamika protesta ubrza – zaključuje Pajtić.