Mogu li i na koji način protesti uticati na izborni rezultat opozicije?

Organizatorima i inicijatorima protesta u subotu, inicijativi Kreni-promeni i ekološkim organizacijama, zdušno su svu pomoć u blokadi saobraćajnica pružile gotovo sve opozicine partije, pa su se njihovi lideri, funkcioneri i članovi našli na blokadama puteva i mostova.

Podrška je došla i od grupacije u kojoj su SDS Borisa Tadića i Nova stranka Arisa Movsesijana.

Realna pomoć partija videla se i dan kasnije, u nedelju, kada su masovni protesti organizovani u Beogradu i Šapcu sa ciljem da se privedeni građani puste.

Ovog puta, čini se, da partijama nije stalo da dominiraju građanskim protestima koji su najavljeni i za narednu subotu, već da će nastojati da budu od pomoći.

S druge strane, vlast se naravno trudi da proteste, preko svojih medija opiše i predstavi kao isključivo partijske, pa je prema njima organizator i inspirator blokada predsednik SSP Dragan Đilas ili njegovi ljudi.

A izgleda da izjave koje dolaze od predsednika vladajuće SNS Aleksandra Vučića da su protesti organizovani zarad boljeg pozicioniranja građanskih inicijativa u odnosu na partije, služe za pravljenje razdora između dve najznačajnije opozicione kolone, budući da je fragmentiranje opozicije ono što Vučić zna najbolje da radi.

Da Vučiću nije svejedno kao će se sve ovo odraziti na izbore 3. aprila sledeće godine, ukazuje i njegov stav da će „normalna Sribija“ kazniti 3. aprila ovu drugu Srbiju.

Naš utisak potkrepljuju i u Demostatu.

Kao nam je rečeno u ovom istraživačko-izdavačkom centru, opozicione partije su očigledno naučile lekciju iz nekih prethodnih protesta, pa će ovog puta podržati zahteve građana i ekoloških organizacija, bez ambicija da preuzmu protest.

Kako dodaju, istraživanja već duže vreme pokazuju da je raspoloženej protiv vlasti veće nego što trenutno političke partije opozicije mogu da artikulišu.

Zakoni o referendumu i eksproprijaciji i naravno projekat Rio Tinto uspavaju da objedine partijske pristalice, ali i nadpartijske i apolitične, navode u Demostatu.

Naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać upita mogu li protesti da preokrenu izborni rezultat i koliko će na njega uticati, kaže da nije siguran koliko mogu da preokrenu, jer su protesti i dalje, kako opisuje, vrlo ograničeni i temtski i domašajno u smislu grupa koje su izašle na protest, ali da definivno mogu da doprinesu boljem rezultatu.

– Takva mobilizacija glasača, pod uslovom da se održi do izbora, koji su ipak za četiri meseca od sad, ne može da odmogne opozicionim strankama. Definitivno postoji nezadovoljstvo u određenim grupama i ovakvi protesti služe da se to nezadovoljstvo dodatno artikuliše – kaže on.

Ali on nije siguran da je to nezadovoljstvo opštenarodno, u smilu da najveći broj ljudi deli to nezadovoljstvo u meri da bi uzašao na proteste ili bi glasao za opoziciju.

Upitan koje to grupe protestuju i koje su nezadovoljne on odgovara da su to opoziciono orijetisani glasači pre svega, i oni koji nisu možda znali za koga će glasati i kojima će se to možda sada iskristalisati.

– Zatim ljudi srednje klase u velikim gradovima koje pogađaju problemi ekologije koji su aktuelni. Kao i oni koji generalno imaju primedbe na način na koji se upravlja zemljom i koji su nezadovoljni stanjem demokratije i medija. I najzad tu možemo ubrojati ljude koji su direktno pogođeni ovim protiv čega se protestuje iz delova zemlje u kojima postoje ekološki probelmi, Loznice, Bora, Zrenjanina, Majdanpek i slično – zaključuje Bursać.

A Jelena Lončar, docentkinja FPN, za Danas objašnjava da protesti prvo pokazuju koliko su građanima zdravlje i čist vazduh važni i da je na ovim pitanjima moguće mobilisati građane.

– Na protestima vidimo i one građane koji se inače ne interesuju preterano za politiku. Drugo što se jasno pokazalo jeste svest građana i spremnost da reaguju na druge brojne probleme u našem društvu poput kontrole medija, nasilja huligana i policije orkestriranog od strane vladajuće stranke. Bager i čekići poslati na građane su jasna poruka na šta su sve vladajuće strukture spremne. Sve to je nesumnjivo šansa za opoziciju, ali od njihove organizovanosti i spremnosti na saradnju zavisi da li će se nezadovoljstvo preliti u izbornu podršku opozicionim blokovima. U ovom trenutku deluje upitno koliko imaju kapaciteta da povedu proteste i zadobiju značajnije poverenje građana – zaključuje Lončar.