Moguć preokret nakon novog susreta Volkera i Surkova

Naši sagovornici kao glavnu „kočnicu“ za uspostavljanje većeg poverenja na liniji Beograd – Kijev vide „senku ukrajinskog konflikta“ sa Rusijom, ali neki od njih smatraju da bi pozitivan preokret mogao da se desi ukoliko uspešno budu okončani pregovori izaslanika SAD i Rusije, Kurta Volkera i Vladislava Surkova, o Ukrajini. Volker i Surkov su prošlog meseca održali sastanak upravo u Beogradu, a naredni susret je zakazan na istoj lokaciji za 13. novembar, pri čemu precizniji detalji o njihovim razgovorima nisu poznati.

Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije, izjavila je juče u razgovoru sa delegacijom Ukrajine, povodom nedavnih istupanja ambasadora te države u Srbiji Oleksandra Aleksandroviča, da „ubuduće moramo pokazati međusobno više političkog takta jedni prema drugima, čak i u onim pitanjima oko kojih imamo različite stavove“. Joksimović se zahvalila Ukrajini „na principijelnoj poziciji nepriznavanja nezavisnosti Kosova“ i „ponovila principijelan stav Srbije oko priznavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“. Članovi delegacije Ukrajine istakli su da je „svuda prepoznat napredak Srbije, politička posvećenost, ali i sposobnost srpske administracije, te da su iskustva Srbije važna i dragocena za Ukrajinu“.

Zvanični Beograd je nedavno burno reagovao na tvrdnje ukrajinskog ambasadora u Srbiji da „Moskva koristi Srbiju i srpski faktor da destabilizuje Balkan i uništi Evropu“. Aleksandrovič je potom pozvan na konsultacije u Kijev, a pojedine bivše diplomate ocenile su da se on možda ni neće vratiti i da će Ukrajina imenovati drugog ambasadora.

Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), konstatuje za Danas da su odnosi Srbije i Ukrajine „prilično upitni“.

– Iako Srbija nije priznala aneksiju Krima i donela zakon o stranim borcima, Beograd je na velikoj distanci u odnosu na interese i pristupe Kijeva. U datoj konstelaciji snaga, sa otvorenim pitanjem Kosova, male su šanse za radikalno unapređenje odnosa. Međutim, veoma je bitno da se u skorijoj budućnosti okončaju pregovori Srbije sa Ukrajinom u okviru Svetske trgovinske organizacije, kao i pregovori o stvaranju zone slobodne trgovine, o čemu srpski donosioci odluka treba da razmišljaju. Mislim da se Rusija ne bavi direktno srpsko-ukrajinskim odnosima, već odnosom Srbije prema krizi u Donbasu, ali sam takav pristup posledično koči odnose Kijeva i Beograda, smatra Novaković.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da Ukrajina i Srbija imaju zajednički cilj – evropske integracije, iako ostvarivost i vremenski okvir nisu ujednačeni.

– Imamo najavu nove runde razgovora između SAD i Rusije o sporazumu iz Minska, koji bi ponovo trebalo da se održi u Beogradu. Implementacija ovog sporazuma svakako bi doprinela spuštanju tenzija unutar Ukrajine, ali i između Rusije i SAD i EU. Uloga Beograda kao domaćina sastanka u postizanju ili bar približavanju ka rešenju bila bi sasvim sigurno pozitivno ocenjena. Na kraju, činjenica da u Beogradu boravi ukrajinska delegacija govori da se zvanični susreti nesmetano odvijaju, uprkos nedavnim nesporazumima, konstatuje Joksimović.

Bojan Kostreš, funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine, ocenjuje za Danas da Srbija ne bi smela da dozvoli da se loši ukrajinsko-ruski odnosi reflektuju na naše stavove i odnose prema Ukrajini.

Borko Stefanović, lider Levice Srbije i bivši zvaničnik MSP Srbije, smatra da su odnosi Srbije i Ukrajine „na najnižem nivou posle štetne i nesmotrene izjave ukrajinskog ambasadora“.

– Svaka ozbiljna država mora da reaguje na svaki sličan neprimeren nastup ambasadora, a ne da to rade selektivno. Problem je što između nas i Ukrajine uvek stoji senka njihovog konflikta sa Moskvom, a nama je Moskva važan partner. Odnosi sa Kijevom treba da budu što bolji i sve nesporazume je potrebno eliminisati, napominje Stefanović za Danas.

Konuzinov ispad

Ruski diplomata Aleksandar Konuzin je, podsetimo, pre šest godina, tokom ambasadorskog mandata u Srbiji, prekršio diplomatski protokol tako što je posle govora jednog od učesnika Beogradskog bezbednosnog foruma o tome kako „Rusija štiti Srbiju samo zbog sopstvenih interesa“ uzeo mikrofon, stao nasred sale i počeo da viče: „Ima li ovde Srba.“