Moguća izmena optužnice

Pravni tim Haškog tužilaštva trenutno proučava optužnicu protiv Radovana Karadžića, ne bi li se utvrdilo da li je neophodno menjati je i prilagoditi sadašnjoj situaciji. Promene su moguće zbog dosad utvrđene sudske prakse u Tribunalu, ali i zbog novih dokaza koji su utvrđeni tokom suđenja za ista krivična dela u Tribunalu – objašnjava za Danas Olga Kavran, portparolka Haškog tužilaštva.
Prema njenim rečima, po proceduri, ukoliko pravni tim odluči da je neophodno izmeniti optužnicu, taj predlog izmene optužnice biće poslat sudijama Haškog tribunala na izjašnjavanje, pa tek kada oni potvrde te izmene, može se reći da to postaje pravosnažna optužnica.
Povodom informacije da Karadžić planira da se brani sam u Hagu, uz pomoć tima pravnih savetnika, Kavran je rekla je se Tužilaštvo uvek protivilo da se optuženi tokom složenih sudskih procesa brane sami.
– Predstavlja se veliki broj dokaza, od kojih su mnogi u formi dokumentarnih filmova, sudski proces predstavlja mešavinu običajnog i građanskog prava, tako da advokati moraju da budu dovoljno kvalifikovani kako bi razumeli oba postupka. Takođe, u najboljem je interesu pravde da optuženima pomažu kvalifikovani advokati. To je dosad bio stav Tužilaštva – ukazala je Kavran.
Haška optužnica protiv Karadžića, koja ga tereti za najteže ratne zločine – od genocida, do teških povreda ženevskih konvencija, sažeta je u odnosu na prvobitnu, podignutu 1995. Tribunal je prvu optužnicu protiv Karadžića i Ratka Mladića podigao 24. jula 1995. i ona je imala 36 tačaka u kojima su im se na teret stavljali genocid, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i kršenja ženevskih konvencija.
Četiri meseca kasnije taj sud podigao je drugu – zasebnu optužnicu za zločine u Srebrenici, a koja Karadžića i Mladića tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti, počinjem pošto je Vojska Republike Srpske zauzela taj grad. Pet godina posle, glavna haška tužiteljka Karla del Ponte je optužnicu sažela u tek 11 tačaka, nadajući se da bi se proces protiv Karadžića mogao voditi zajedno sa procesom protiv Momčila Krajišnika, koji se tada već nalazio u haškom pritvoru čekajući suđenje.
Međutim, i sažeta, optužnica je uključila sve ranije zločine, s tim što su se sada dve tačke odnosile na genocid, pet za zločine protiv čovečnosti, tri za kršenje zakona i običaja ratovanja i jedna za kršenje ženevskih konvencija. Tako sažeta optužnica, veruje se u Tribunalu, trebalo bi da doprinese efikasnosti sudskog procesa – da tužiocima olakša dokazivanje počinjenih zločina, ali i optuženom da ih, ukoliko mu to pođe za rukom, pobije.
Protiv Karadžića, „aktuelna“ optužnica je podignuta 31. maja 2002, dok je protiv Mladića podignuta posebna 11. oktobra iste godine.
Ukoliko Karadžić bude isporučen Hagu tokom vikenda, može se očekivati da se tokom sledeće nedelje prvi put pojavi pred Sudom, kako bi se izjasnio o optužnici. Po dolasku u Hag, bivši lider bosanskih Srba ima rok od mesec dana da se izjasni o krivici, u slučaju da zatraži taj rok. Ukoliko to ne uradi, sudija će u njegovo ime upisati da se izjasnio da nije kriv.
Juče je bilo tačno 13 godina od kada je Tribunal u Hagu podigao optužnice protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i bivšeg komandanta Vojske RS generala Ratka Mladića. Karadžić je uhapšen 21. jula ove godine u Beogradu gde se, pod imenom Dragan David Dabić bavio alternativnom medicinom, dok je Ratko Mladić i dalje u bekstvu.