Moguća obustava pomoći Prištini

List Velt u komentaru podseća da se u vreme intervencije NATO „Zapad faktički stavio na stranu OVK i pri tom olako prevideo da to nikako nije bio samo plemeniti pokret za nacionalno oslobođenje“. Navodi se da su „vođe tog pokreta došle delom iz mračnog miljea i da su se po pravilima tog mračnog miljea i ponašali“. „Upravo zato što Hašim Tači i njegovo okruženje znaju šta BND zna o njima, i ponašaju se tako ofanzivno. Zapad je njih ustoličio. Tu poziciju Zapad ne može da im oduzme a da i na samog sebe ne baci kritički pogled“, zaključuje Velt.

Zidojče cajtung podseća da su na Kosovo otišli silni milioni nemačkih poreskih platiša i navodi da su BND-aferu proteklih dana mnogi komentarisali rečima da se „to događa kad se tvorevina kao Kosovo prizna kao samostalna država“. „Sada je pitanje iznenada opet na dnevnom redu: Šta mi zapravo radimo na Kosovu? Da li su ljudi i novac zaista upotrebljeni na pravi način? Posle BND-operacije i ovo mora da se razmotri. Nezavisnost Kosova ne može više da se opozove. Utoliko je važnije da se odlučnije nego do sada postave pravila za stvaranje demokratskog državnog poretka“, smatra Zidojče cajtung.

Prema navodima nedeljnika Velt am zontag, nemačka vlada ozbiljno razmišlja da zamrzne obećanu pomoć Kosovu, a razmatra se i mogućnost ukidanja finansijske podrške Prištini u pojedinačnim oblastima, na primer za odbrambeni sektor. Ovakav korak bi nesumnjivo pogodio kosovske vlasti, jer je Nemačka posle SAD najveći pojedinačni donator – od 1999. na Kosovo je otišlo 280 miliona evra direktne pomoći.

Mediji su odmah hapšenje trojice Nemaca doveli u vezu sa činjenicom da je BND proteklih godina u tajnim izveštajima optuživala kosovske čelnike Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja za umešanost u organizovani kriminal.