Moguća „overa“ nekih sporazuma, ali ne i dogovor o ZSO

To ocenjuju za Danas stručnjaci za regionalne odnose, komentarišući najnoviji sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija, koji će biti održan uz posredovanje zvaničnika EU, Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka.

Naši sagovornici ne isključuju mogućnost postizanja dogovora o primeni pojedinih ranije postignutih sporazuma, ali ne i “krupnim temama” poput formiranja zajednice srpskih opština, na čemu insistira zvanični Beograd.

Podsetimo, Vučić i Kurti su se prethodni put u sedištu Unije sastali 15. juna. Ta runda političkog dijaloga završena je bez ikakvih rezultata. Predsednik Srbije je tada izjavio da se “apsolutno ni oko čega nije složio sa Kurtijem”, koji je, prema njegovim rečima, “pet puta pitao kada ćete priznati Kosovo”.

Milica Andrić Rakić, projektna menadžerka u organizaciji Nova društvena inicijativa iz Kosovske Mitrovice, ukazuje da prema dosadašnjoj praksi, kada su tehnički pregovori praćeni sastancima na visokom nivou, to bi značilo da je na tehničkim pregovorima ostvaren neki napredak koji bi trebalo da bude “overen”  i na političkom nivou.

„Verujem da je i sada tako, da će pred Kurtija i Vučića biti stavljeno na potvrdu još jedno pregovaračko poglavlje diskutovano na sastanku Petkovića  (Petar Petković, prim. nov.)  i Bisljimija (Bekim Bisljimi, prim. nov.) ranije ovog meseca. Ukoliko oni to prihvate, možda će se usaglasiti i oko otpočinjanja tehničkih pregovora o nekom novom poglavlju. Takođe je moguće i da će doći do političkog dogovora za implementaciju nekih od starih sporazuma. U svakom slučaju, mislim da je zakazivanje sastanka na političkom nivou tako brzo nakon tehničkih razgovora odraz uverenja posrednika da neki manji napredak može biti ostvaren“, poručuje Andrić Rakić.

Govoreći na istu temu, Igor Novaković, istraživač Saveta za inkluzivno upravljanje, navodi da ne očekuje “ništa spektakularno”, ali da je moguć neki dogovor za “pokretanje dijaloga o SEFTA (Sporazum o jugoistočnoevropskoj slobodnoj trgovini, prim. nov.), što je bio Kurtijev predlog”.

„Možda će se Vučić i Kurti dogovoriti i nešto u vezi sa primenom prethodnih sporazuma, na temu katastra ili energetike, pošto treba da budu osnovane dve srpske kompanije na severu Kosova, ali pitanje formiranja zajednice srpskih opština neće biti otvarano ovog puta“, smatra Novaković.

S druge strane, prema mišljenju Ognjena Gogića, analitičara iz Kosovske Mitrovice, najveći rezultat predstojeće runde dijaloga bio bi da Borelj i Lajčak shvate da “nema poente forsirati nastavak dijaloga kada ne postoje povoljni uslovi za njegovo vođenje”.

„Prethodni susret je pokazao da su pozicije Beograda i Prištine toliko udaljene u pogledu samog formata i principa dijaloga da je bespredmetno razgovarati o samom sadržaju završnog sporazuma. Premijer Kosova Aljbin Kurti je zauzeo stav da ga ne obavezuje ništa na šta su prethodni pregovarači iz Prištine pristali, ni u vezi sa sa formom niti sadržajem dijaloga. Kurti je na taj načinu predsedniku Vučiću ostavio lak zadatak da slegne ramenima i zapazi da nije moguće ulaziti u nove sporazume sa Prištinom kada se odbacuje sve ono što je prethodno dogovoreno, u prvom redu formiranje ZSO. I predstojeći susret Vučića i Kurtija će proći u istom tonu. Kurti će insistirati na svojim zahtevima, dok će Vučić da konstatuje da sa takav pristup ne ostavlja prostor za kompromis“, ističe naš sagovornik.

Gogić napominje da je u međuvremenu  usled serije incidenata došlo do pogoršanja bezbednosne situacije srpske zajednice na Kosovu, na šta Priština nije imala adekvatan odgovor, a „Beograd je sa svoje strane prenaglasio težinu situacije, tako da se može očekivati da pitanje bezbednosti postane tema dijaloga, ali i razlog za njegovo obustavljanje“.

„Do pomaka u dijalogu bi moglo da dođe jedinu ukoliko premijer Kurti preko noći promeni svoju poziciju i pristane da se proces vrati u stare okvire i nadoveže na prethodne sporazume. Međutim, to bi zaista bilo veliko iznenađenje. Kurti za sada nije pokazao da je tipičan kosovski, odnosno balkanski političar koji radikalno menja svoje stavove i ponašanje po dolasku na vlast. On nastupa sa rigidnih ideoloških pozicija kojima nije strana čak ni mogućnost međunarodne izolacije Kosova, odnosno albanskih prostora. On je pokazao spremnost da se inati i sa Sjedinjenim Državama, koje se smatraju najvećim prijateljem Kosova, tako da ne treba očekivati da bi odjednom postao popustljiv prema Beogradu. On će nastaviti da instira na svom pristupu dijalogu i neće se obazirati ni na to što na taj način pogoršava odnose Prištine ne sa Beogradom, već i sa Briselom i Vašingtonom“, zaključuje Ognjen Gogić.