Moguće je da će se preispitivati odluka o bojkotu

Ali za ova dva meseca promenio se ceo svet i sigurno je da su i ekonomske i društvene prilike u Srbiji znatno drugačije. Iskustvo nas uči da i Miloševićeva „pobeda“ nad NATO paktom nije učvrstila njegov režim na vlasti. Videćemo šta će se desiti nakon Vučićeve pobede nad „nevidljivim neprijateljem“, ali sam siguran da prava opozicija treba da razmisli o novim okolnostima. Sasvim je moguće je da će se preispitivati odluka o bojkotu i tražiti nova strategija, kaže za Danas Janko Baljak, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, odgovarajući na pitanje da li bi opoziciji sada savetovao da ipak izađe na izbore i koji su njeni dalji koraci.

* Šta biste rekli o ponašanju opozicije? Jeste li uočili neko pozitivno ili negativno iskakanje?

– Najveći deo opozicije s pravom nije politizovao krizu tokom pandemije jer je to po mom sudu nepristojno i ružno dok traje bitka za zdravlje i živote. Ali kada se shvatilo da druga strana ne poštuje isto, već je u agresivnoj svakodnevnoj kampanji onda se retorika zaoštrila. Tiha kampanja opozicije je trajala sve vreme, ali je u vanrednom stanju bila još više obesmišljena s opozicionim liderima u „kućnom pritvoru“. Mali deo opozicije je neukusno nastavio da igra na svojim antimigrantskim temama začinjenim koronom neodgovorno pozivajući narod u crkve tokom praznika.

* Mislite li da će protesti oživeti ili se potpuno ugasiti?

– Ne mogu da zamislim miran odlazak ove vlasti bez velikih građanskih i studentskih protesta iako je energija bila na minimumu pre uvođenja vanrednog stanja. Nema šanse da nam Aleksandar Vučić ne da još mnoštvo povoda za to. To se jedino nakon korona virusa neće promeniti.

* Uskoro će zasedati i Skupština. Očekujete li da zaista budu preispitane preduzete mere, delovanje vlade pa čak i da se nešto oceni pogrešnim?

– Od Skupštine odavno više ne očekujem ništa. Šta očekivati od institucije koja se nije pitala ni za odluku da se uvede vanredno stanje u zemlji? Prva sednica će proteći u nadmetanju u veličanju pobede nad „nevidljivim neprijateljem“. Možda se pojavi i sam superheroj predsednik pa prisustvujemo i uobičajnim severnokorejskim stajaćim ovacijama.

* Da li vas je Vučić iznenadio svojim ponašanjem proteklih mesec dana ili je ovo očekivano?

– Bilo je gotovo dirljivo videti ga koliko uživa u konačnom ispunjenju svojih snova, mogućnosti da učestvuje u toj hladnoj probi konačne diktature uz apsolutnu mogućnost da mimo Ustava i zakona donosi koju god odluku želi, poput bizarnog iživljavanja nad starijim ljudima da samo u četiri ujutro nedeljom mogu da promole glavu. Sem toga mogao je nesmetano i pojačano biti svakoga dana u izbornoj kampanji. Kada su hrvatskog predsednika Milanovića pitali zašto ga nema više u javnosti tokom pandemije, rekao je da ga ima onoliko kolika su mu ustavna ovlašćenja. U Srbiji je Vučića bilo onoliko koliko se Ustav kršio. Neprekidno.

* Jeste li od premijerke očekivali bar nešto drugačije?

– Od novog člana SNS-a takođe nisam očekivao ništa osim da potvrdi svoju lojalnost „šefu“ a ona je to činila još poniznije nego u „mirnodopskim“ okolnostima. Trudila se da imitira njegovu patetičnu retoriku a uživala je i u ulozi stroge vaspitačice koja ukorava i prevaspitava „neodgovornu naciju“ koja ne zaslužuje ni nju ni njenog „šefa“ već samo grobno mesto na Lešću.

* Kako ocenjujete ponašanje doktora koji se javnosti svakodnevno obraćaju? Vidite li među njima možda buduće ministre ili državne sekretare?

– Uz par incidenata poput onog napuštanja konferencije za novinare čini mi se da im je javnost verovala a sigurno je više volela da ih sluša od izbezumljenog Vučića koji je pretio kapacitetima groblja. Naročito se verovalo doktoru Konu, koji je često između redova uspevao da kaže nešto i o propustima i time naruši idiličnu sliku o stanju na terenu.

Skandalozni Nestorović je umesto da nakon „najsmešnijeg virusa“ bude uklonjen, nastavio svoju igru rijaliti klovna, ulogu koja mu je očigledno odobrena od samog Vučića. „Ne dam Nestorovića“ zvučalo je poznato.

Kisić Tepavčević bi po retorici i dobrom poznavanju kriznog marketinga mogla biti na nekoj od visokih pozicija u budućoj vlasti.

Spas u vikendici na Kosmaju

* Šta ste radili tokom najdužeg karantina, podnosite li izolaciju i kako ocenjujete, kako kaže Vučić, „odlučno, brzo i vrlo efikasno delovanje države“?

– Srećom imam vikendicu na Kosmaju pa sam izolaciju proveo na planini s porodicom. Ponovo sam otkrio fantastično buđenje prirode u proleće, cvetanje jorgovana, neverovatnu pesmu ptica. Uživao sam u sitnim poljskim radovima, ispekao sam brdo pogača i palačinki, održao jedan online čas sa studentima, odgledao fascinantnu dokumentarnu seriju u Netflix produkciji „Tiger King“ i čitao roman Ivana Tokina. S uspehom sam se resetovao i od Vučića i „odlučnog delovanja države“, što je u beogradskom stanu mnogo teže.

Još jedna igra dobrog i lošeg policajca

* Šta mislite o međusobnom odnosu crkve i države povodom Uskrsa i njihov odnos prema građanima?

– Vrh SPC je prvo pokazao neodgovornu i gotovo srednjovekovnu zatucanost a onda pomogao Vučiću u još jednoj igri „dobrog i lošeg policajca“gde je ponovo svemoćni predsednik na molbu „struke“ molio patrijarha da se ne liže ta jedna kašičica i izbegnu gužve u crkvama. U toj igri pobedi uvek Vučić a patrijarh Irinej sa velikim uživanjem prizna poraz od onog koji je „šef“ celoj naciji.