Moguće "packe" Srbiji zbog medija i spoljne politike

On očekuje i da će izveštaj biti „konkretan, pozitivnog tona, ali sa konstruktivnom kritikom na mestima na kojima ima prostora za napredovanje“, preneo je Tanjug.

Prema Davenportovih rečima, očekuje se veći broj konkretnih preporuka u Izveštaju koje se tiču pitanja i pravaca u kojem treba da se kreću određene mere u procesu evrointegracija.

Sagovornici Danasa iz Brisela nezvanično komentarišu da treba sačekati kraj letnje pauze u radu institucija EU jer će se tada preciznije znati sadržaj Izveštaja, ali da će u tom dokumentu najverovatnije biti poručeno Beogradu da je nužno nastaviti proces ekonomskih reformi, te uložiti dodatne napore u segmentima koji se odnose na vladavinu prava, nezavisno pravosuđe i borbu protiv korupcije, što čini okosnicu pregovaračkih poglavlja 23 i 24, koja su otvorena u julu.

Moguće je da će biti osvrta i na slučaj Savamala, odnosno da će Brisel istaći nužnost rasvetljavanja tog događaja, a verovatno će biti istaknut i značaj uloge civilnog društva i nezavisnih institucija u demokratizaciji zemlje, kao što je bio slučaj i u dosadašnjim izveštajima“, kažu izvori Danasa.

U Briselu ocenjuju da bi Srbija mogla da ponovo dobije kritike zbog situacije u vezi sa slobodom izražavanja i štampe, kao i da će u Izveštaju biti naglašena nužnost unapređenja ljudskih prava i sloboda, „jer je to jedan od vodećih principa EU“. U tom kontekstu, naši sagovornici napominju da će EU „s pažnjom“ pratiti najavljenu Paradu ponosa, odnosno da će se „uspešnost tog događaja smatrati jednim od testova za demokratizaciju društva u Srbiji“.

Govoreći o domenu spoljne politike, naši sagovornici izražavaju očekivanje da će u Izveštaju biti konstatovano da je Srbija učinila izvesne pozitivne korake u vezi sa unapređenjem regionalne saradnje, ali da će se EK „po svoj prilici osvrnuti i na zahlađenje koje je već nekoliko meseci primetno u odnosima Srbije i Hrvatske“. Istovremeno, u Briselu dominira stav da je veoma važan predstojeći dolazak albanskog premijera Edija Rame u Srbiju.

„Pored unapređenja regionalne saradnje, očekujemo da će zvaničnom Beogradu biti i ovoga puta skrenuta pažnja na važnost usaglašavanja spoljne politike sa spoljnopolitičkim stavovima EU. Mada Brisel i dalje ima izvesnog razumevanja za balansiranje Beograda između Istoka i Zapada, uključujući tradicionalno dobre srpsko-ruske odnose, bez sumnje će biti ponovo ukazano da se od Beograda u nastavku procesa pridruživanja Uniji traži da se snažnije prikloni spoljnopolitičkom kursu EU“, napominju sagovornici Danasa.

Najzad, očekuje se da će posebna pažnja u Izveštaju biti posvećena rešavanju kosovskog pitanja. „Ukoliko do oktobra situacija ostane nepromenjena, Beogradu će biti poručeno da je potrebno što pre sprovesti ranije dogovore postignute s Prištinom u vezi sa energetikom i telekomunikacijama, ali ne treba isključiti ni mogućnost da dve strane do objavljivanja Izveštaja postignu neke pomake u primeni onoga što je dogovoreno, kao i da bude održana nova runda briselskog dijaloga na kojoj će biti otvorene nove teme“, zaključuju izvori Danasa.

Mekalister dolazi 22. septembra

Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, posetiće Srbiju 22. septembra, zajedno sa delegacijom EP, saznaje Danas u Briselu. Mekalister će se u Srbiji zadržati jedan dan i razgovaraće sa srpskim zvaničnicima, dok ostali evroposlanici dolaze u dvodnevnu posetu, u okviru koje bi trebalo i da se obrate Odboru za evropske integracije Skupštine Srbije.

Ana Hrustanović šefica Misije Srbije pri EU

Nova šefica Misije Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu je Ana Hrustanović, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku, prenela je agencija Beta. Ana Hrustanović bila je ambasadorka Srbije u Rimu, a pre toga saradnica Borisa Tadića, u vreme kada je on postao predsednik Srbije. Prethodni šef Misije Srbije pri EU, Duško Lopandić, opozvan je sredinom juna zbog, kako je obrazloženo, propusta u vezi s izložbom o Alojziju Stepincu u Evropskom parlamentu. Štampa piše da predstoji „osvežavanje“ diplomatske mreže Srbije, odnosno da je prvi zadatak nove vlade imenovanja u ambasadama i diplomatskim predstavništvima. Promene slede u nekim od važnih centara moći, poput Rusije i Vatikana, jer ambasadorima Slavenku Terziću i Mirku Jeliću do kraja godine ističe mandat.