Moj plan za Beograd

Čuju to i vide u medijima koji su puni priča o izborima, o raznim listama, kolonama, ličnostima koje gromoglasno ili iz potaje najavljuju svoje kandidature. U svemu tome samo nedostaju jasni planovi i konkretne ideje onih koji bi da u ime građana upravljaju Beogradom.

Kada se neko usudi da o tome govori zatrpaju ga pričom koja sa Beogradom nema nikakve veze. Na gradskim izborima ne odlučujemo o sudbini Kosova, o EU, Rusiji i Nato paktu, važne su samo konkretne ideje i konkretna rešenja koja treba da budu u službi poboljšanja kvaliteta života građana Beograda. Do tih rešenja može se doći samo ako osećate i prepoznajete probleme ljudi koji žive u ovom gradu i ako ste spremni da u razgovoru sa njima određujete prioritete. Nisu u pravu oni koji kažu da su građani postali neaktivni i nezainteresovani za ovaj dijalog.

To najbolje znamo mi u opštinama. Mi smo na dnevnom nivou u kontaktu sa problemima i potrebama običnog čoveka, koji je često obespravljen baš na onom nivou državne vlasti gde to nikako ne bi smelo da se desi – u njegovoj opštini, u njegovom kraju, u ulici gde stanuje. Na bazi iskustava iz opštine Stari grad kao i na bazi znanja i iskustava koje smo prikupili u kontaktu sa drugim opštinama, jasno smo definisali plan za unapređenje kvaliteta svakodnevnog života naših komšija, Beograđana.

– Smatram da jedan od prioriteta treba da nam budu projekti konkretne pomoći porodicama sa decom koja imaju probleme u razvoju, kao i onima koji imaju troje i više dece. Ovim se nijedna vlast do sada nije bavila, a stanje je u tom pogledu očajno. Deci sa posebnim potrebama i njihovim roditeljima je neophodno pružiti pažnju i razumevanje cele zajednice, maksimalnu materijalnu i stručnu pomoć i uključenje u svakodnevni život kao potpuno ravnopravnim članovima društva. Istovremeno, porodicama koje imaju troje i više dece potrebno je omogućiti olakšice i pomoć kada je u pitanju školovanje i lečenje. Snažna podrška grada treba da bude vidljiva na svakom mestu, posebno u vrtićima, školama, u domovima zdravlja i gradskom prevozu, jer to čini običan svakodnevni život svih nas.

Isto tako, najveća moguća pažnja se mora posvetiti našim najstarijim sugrađanima. Ali ne kroz nekakve jeftine, periodične akcije, nego kroz konstantnu pažnju i poboljšanje njihovog statusa i načina života. Dostojanstven život u trećem dobu zaslužuju svi Beograđani.

– Gradska vlast nema kapacitet da prepozna specifične probleme i potrebe građana svake od 17 opština. Gradskim opštinama treba vratiti nadležnosti lokalnih samouprava koje su nekada imale. Ovo je posebno važno. Opštine moraju da imaju uticaj na postavljanje i rad direktora osnovnih škola i direktora domova zdravlja. Građanima koji tu žive je od velikog značaja da na tim pozicijama budu najkvalitetniji ljudi.

– Predlažem da se građani mnogo više uključe u odlučivanje kako će se trošiti novac u njihovim opštinama, na koje projekte i kada. Referendumi na kojima bi se građani izjašnjavali o bitnim izdvajanjima iz budžeta je rešenje kojim se ljudima daje pravo da zaista utiču na razvoj grada. Ovaj model funkcioniše u Švajcarskoj, ali i u Šapcu, i u uslovima modernih sredstava komunikacije ne predstavlja dodatni trošak, a ceo proces je transparentan.

– Neophodno je da se uvede red u funkcionisanje pojedinih gradskih službi. Da tu budemo mnogo racionalniji. Zato predlažem ukidanje ovakve Komunalne policije kakvu danas imamo i vraćanje tih nadležnosti opštinskim inspekcijama i lokalnoj policiji. Da zaustavimo aktuelno rasipanje novca i zloupotrebu nadležnosti komunalnih policajaca, kojoj smo često bespomoćni svedoci.

– Infostan treba ukinuti jer nam nije potrebno preduzeće koje samo sabira račune drugih preduzeća. Potrebno je preispitati i rad Beograd puta i Gradskog stambenog jer angažuju i plaćaju druge firme da rade njihov posao. Ove firme su postale deo izbornog plena i primarno su u funkciji finansiranja stranaka, a zapravo je njihova uloga sve manje opravdana i postoji mnogo racionalniji način za obavljanje tih poslova.

– Predlažem zabranu nadogradnje u centralnoj zoni Beograda. Ako to pod hitno ne uradimo, zauvek će nestati mogućnost da beogradsko gradsko jezgro sačuva svoju urbanističku autentičnost, što je zločin ne samo prema onima koji su ovaj grad gradili, već i prema svima koji će u vremenu koje je ispred nas u njemu živeti.

– Buka kao posledica neregularnog rada noćnih klubova godinama je jedan od gorućih komunalnih problema Beograda. Neophodno je uvesti institut dozvole za rad, uz saglasnost nadležnih službi (od građevinske, preko ekološke, do saobraćajne), koja će se oduzimati već nakon druge prekršajne prijave. Akustička izolacija prostora u kojima se obavlja ugostiteljska delatnost, mora biti preduslov za rad.

Ubeđen sam da o svemu ovome treba govoriti pre bilo kakvih grandioznih priča o metrou, gondolama i fontanama. Ovaj plan predstavlja temelj koji treba da obezbedi kvalitetniji i humaniji život svih građana u okvirima nadležnosti koje grad i lokalne samouprave imaju.To bi se postiglo kroz ravnomernu raspodelu gradskih para, uključivanje struke u odluke koje su važne za razvoj grada i jasno definisan sistem kontrole rada svih kojima su građani dali poverenje.

Plan je otvoren za nadogradnju kroz nastavak dijaloga sa građanima na kome mi, Čuvari Starog grada, insistiramo, a predlažem ga i kao svojevrsnu platformu za razgovore sa svim političkim akterima koji dele naše uverenje da Beograd pripada onima koji u njemu žive i da oni znaju šta je za njega najbolje. Jednom rečju, želimo da služimo Beogradu i Beograđanima jer je to za nas privilegija.

Autor je predsednik SO Stari grad