Momčilo Trajković: Ako mi se nešto desi, za to će biti odgovoran Vučić

Po njemu na Kosovu mi nemamo ništa, ni metar. Nema Srba u Srbici, u Kosovu Polju, Bresju, u Čaglavici samo 20 kuća, a ima ih preko 150. Umesto da ohrabri narod, da ga moralno uspravi, predsednik je i svojom poslednjom posetom KiM uspeo dodatno da ga demorališe. I nakon te posete ostalo je nejasno da li je predsednik odustao od razgraničenja, ili od Briselskog sporazuma. Naš predsednik liči na lovca koji ide u lov, pa ako ulovi, dobro, a ako ne, svrati u kafanu i ispuni dan –  kaže u razgovoru za Danas Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora sa Kosmeta i član Srpskog nacionalnog foruma, nekadašnji poslanik i potpredsednik Vlade Srbije.

* Da li vam je nakon Vučićeve posete KiM jasnije da li je odustao od razgraničenja?

– Setite se najave njegovog istorijskog govora na Kosovu. Setite se izjave da je on oduvek bio za razgraničenje. Tada je na mene ostavio utisak da ima rešenje. Rekao je da će otvoreno reći narodu. Odjednom, nema rešenje. Taktizira, ili se uplašio. Ne znam da li je odustao od razgraničenja, ali znam da je iz temelja uzdrmao 20-godišnju žrtvu kosovskometohijskih Srba da opstanu i ostanu na svojim ognjištima. Razgraničenje kod Srba ispod Ibra shvaćeno je tako da će oni biti u Velikoj Albaniji, što ni po koju cenu ne žele. Uništio je najsvetiju instituciju – povratak, koji je moguć samo južno od Ibra. A Srbi ne žele da se vrate u tzv. Veliku Albaniju. Sve je to sada iz temelja poljuljano politikom predsednika, odnosno nakon havarije njegove politike.

* Koliko bi razgraničenje bilo dobro za Srbe sa KiM?

– Ako krenete u razgraničenje sa Albancima, onda Zajednica srpskih opština je bespotrebna. ZSO je zbog Srba, a ako Srba nakon razgraničenja bude u malom broju, sve to propada. Ako bi se Srbija „oslobodila“ Albanaca na jugu Srbije, onda bi se Kosovo „oslobodilo“ Srba sa severa (4 opštine). Šta Vučić misli, da ako se Srbija „otarasi“ Albanaca, da bi Albanci „trpeli“ 80 hiljada Srba ispod Ibra koji bi uvek bili remetilački faktor, i da bi oni dobili ZSO?!

* Iako je predsednik rekao da nema nacrta rešenja, Enver Hodžaj kaže da je razmena teritorije između Kosova i Srbije i dalje na stolu?

– Baš kao što sam rekao, razgraničenje znači malu Srbiju i veliku Abaniju. Ali problem Srbije nije samo u Albancima, ta formula postaje vrlo opasna za ostatak Srbije. Ako Srbija razmeni sever Kosova za jug Srbije, na Kosovu ostaje još 80 hiljada Srba, što Albanci neće prihvatiti. Poći će logikom, ako ste se vi „oslobodili“ Albanaca, i mi ćemo se „osloboditi“ Srba. Kako? Ili onako kako Šešelj predlaže, razmenom stanovništva, što bi bilo tragično. Ili, pak, da se napravi koridor i „omogući“ Srbima južno od Ibra, uz inscenirane sukobe i uz „malo“ žrtava napuste svoje domove i odu u ostatak Srbije, što bi bilo još tragičnije. Tako bi „Šumadija postala Kosovo“.

* Ako nema nacrta rešenja, ako razgraničenje nije predmet razgovora o čemu onda predsednik Srbije pregovara u Briselu?

– Gubi vreme, komplikuje odnose i unutar Srbije, ali i komplikuje odnose, kako bi Đurić rekao, u „našoj južnoj pokrajini“. Iz svega dosadašnjeg se vidi da je on preuzeo obaveze onda kada su ga centri moći doveli na vlast. I sada nema nazad. Briselski razgovori posvećeni su tome, kako da Vučić Srbe prevede „žedne preko vode“, kako bi oni pristali na konačno „istorijsko“ rešenje, priznavanje nezavisne države Kosovo. Međutim, kao što se vidi to ne ide baš lako.

* Sve češće se spominje da bi SAD pristala na razmenu teritorije?

– To je u sklopu dugoročne strategije centara moći, a ona počinje od momenta kada su Vučić i Tomislav Nikolić prihvatili tu ulogu. Nikolić je bio iskreniji prema nacionalnim interesima. Zato je i sklonjen. Mislio je da će sa pozicije vlasti moći nešto da učini. Meni nije toliko sporna Nikolićeva uloga u funkciji predsednika, već to što danas ćuti. Time preuzima saučestvovanje u onome što Vučić radi. Ostao je Vučić, koji je na platformi vulgarizovane Đinđićeve politike zalutao u ćorsokak. Razgraničenje među narodima je nemoguće mirnim putem, jer to nije tehnička stvar. Koliko su Beograd i Priština sposobni i spretni da tu operaciju izvedu, a da ne boli? Sumnjam u to.

* Sava Janjić tvrdi da je na delu sumrak srpske diplomatije, jer naš šef diplomatije s jedne strane traži od zemalja da odbace priznanje Kosova, a sa druge strane se tajnim razgovorima nude delovi teritorije Srbije?

– Baš tako, radi se o sumraku sumraka. Nije za to kriv Dačić, već oni koji su ga primili u koaliciju. On je prvi iz vlasti koji se izjasnio za razgraničenje sa Albancima. To je govorio i u predizbornoj kampanji. Razlozi prihvatanja Dačića za koalicionog partnera tek sada postaju vidljivi. Vučić izjavom da je oduvek bio za razgraničenje, želi da oduzme ekskluzivitet Dačiću. Jer, kako je moguće da veliki Vučić sprovodi ideje Dačića.

* Tvrdite da je Vučić institucije koje se bave KiM-om prepustio političkom i intelektualnom polusvetu?

– Pa zar nije tako? Pogledajte te ljude, čujte šta govore i kako govore. A na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici imate preko hiljadu profesora doktora nauka, vrsnih intelektualaca poznavaoca suštine i slojevitosti kosovskog problema, odnosa sa Albancima. Možete li zamisliti kako izgleda politički „sudar“ albanske intelektualne, političke, kulturne, biznis elite sa „našim“ polusvetom. Tek se sada vidi zašto su Vučiću potrebni takvi ljudi.

* Predsedniku zamerate što i je „kreatore verbalnog napada na Olivera Ivanovića“ nagradio novim funkcijama?

– U danima nakon ubistva Olivera Ivanovića, Vučić je bio neverovatno kooperativan, spreman za svaki razgovor. Rekao nam je da kadrovi poput Vladete Kostića, bivšeg gradonačelnika Prištine i Branimira Stojanovića, „neće biti nigde“. To je bilo 30. januara. Sutradan 31, Stojanović je imenovan za državnog sekretara u Vladi Srbije, a Milan Radoičić, koga ni ne poznajem, za potpredsednika Srpske liste. Nikome nije falila ni dlaka sa glave. Nastavili su da crtaju mete, meni, ocu Savi, Radi, a glavna tema predsednika tokom posete Gerontološkom centru bio sam ja, penzioner iz Čaglavice. Na savet prijatelja morao sam da se sklonim nekoliko dana, a u mojoj Čaglavici boravila je grupa njegovih batinaša da bi mi dali do znanja da su tu. Jadna mi je takva politika. Zato kažem da predsednik podseća na kukavicu koji se popeo u potkrovlje i snajperom puca na goloruke ljude.

* Zbog čega vaša satanizacija?

– Zato što jedan bezopasni penzioner, negde tamo iz neke Čaglavice, „gde nema ni 20 srpskih kuća“, ima svoje mišljenje. I eto, ja ću biti pred istorijom odgovoran što predsednik Vučić nije ostvario istorijsku šansu da napravi kompromis sa Albancima i sa njima se razgraniči. I zbog toga će me gradonačelnici potražiti kući da me pitaju: „šta to uradi čoveče, zašto sruši predsednikovu politiku“. Strašno! A ja sam petnaest godina ćutao, gledao svoja posla, a u politiku me vratio predsednik Vučić kada me je 20. januara rano ujutru „sam“ pozvao mobilnim telefonom i tražio da se vidimo. A onda me je u njegovom maniru, slagao i nije došao na sastanak. Nakon toga, moje otvoreno pismo „nateralo ga je“ da me pozove u Beograd i da sa mnom razgovara.

* Vlast za vas kaže da ste preprodavac srpske zemlje, a ne bezopasni penzioner?

– Nakon hajke na mene, koju je započeo predsednik Vučić, optužujući me bez osnova za nešto što nema ama baš nikakve veze sa mnom, moja bezbednost je ugrožena. Reći za nekog na Kosovu da prodaje srpsku zemlju Albancima, da je saradnik stranih agentura, da je u sprezi sa Ramušom Haradinajem, to mogu samo beskrupulozni ljudi. Verujte mi kada bih ja sreo nekog takvog, razmišljao bih šta da uradim. Vučić je meni najdirektnije nacrtao metu na čelo. Ako mi se ne daj bože nešto desi, za to će biti odgovoran Aleksandar Vučić.

* Da li je tačno, ipak, da ste se dobro ovajdili od srpske muke, a da ste porodicu iselili sa Kosova?

– To tako ide, predsednik prvo prozove, a onda mediji razrađuju. Odgovorno tvrdim da sa mnom nema nikakve veze on što mi predsednik paušalno podmeće. On je moćan, ima institucije koje mogu da me procesuiraju i dokažu da je to tako. Povodom Poljoprivrednog preduzeća „Ratar“ iz Lapljeg Sela, kosovski i Euleksovi pravosudni organi procesuirali su blizu 100 ljudi. Među njima i Azem Sulju, ujaka Hašima Tačija. Jedan broj njih je osuđen. I zamislite, među njima nema, mene, direktora „Ratara“.

* Branimir Stojanović ipak tvrdi da imate velike nepokretnosti van Kosova?

– Stojanović će to morati da na sudu dokaže, jer ove nedelje protiv njega podnosim tužbu. Moje bogatstvo je proverljivo jednim klikom. Imam stan u Beogradu od 87 kvadrata, takođe i moj sin koji ima svoju porodicu. I ništa više. U Čaglavici moj brat i ja imamo 1,4 ha. Pre toga prodali smo po 40 ari i napravili kuće u dvorištu gde smo se rodili, u Čaglavici, na Kosovu, gde i živim. Politika vlasti u Srbiji i poslednje izjave Vučića, iz temelja je uzdrmala Srbe južno od Ibra, a ja se i pored toga borim da ostanemo. U protivnom, naš konačan odlazak podrazumeva, kolone Srba uprtim kostima svojih predaka.