Mondoloni: Francuska ne želi da drži lekcije, niti da ih dobija

Predsednik brani veoma ambicioznu reformu, i to je bila glavna tema njegovog poslednjeg govora pred Evropskim parlamentom u Strazburu. Ideja je jasna – da se Evropi daju smisao, vizija i način da se radi zajedno tako da se ta vizija sprovede. Treba biti funkcionalniji, efikasniji. Mnogo je tema, a ona koju je predsednik Makron u Strazburu najviše razvio je suverenitet. Zemlje EU i njihovi narodi treba da budu potpuno suvereni i da na suveren način odlučuju o svojoj budućnosti – kaže za Danas ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.

Podsećajući da se svi partneri u EU ne slažu sa planom reformi, na primer sa idejom o uvođenju funkcije ministra finansija evrozone, ambasador Mondoloni ističe da je Francuska realistična.

* Da li ta neslaganja mogu izazvati krizu?

– Ne mislim tako, jer pokušavamo da predupredimo tu krizu. Znate da je javnost u okviru zemalja EU vrlo često protiv EU. Nedavni izbori u različitim zemljama EU su upravo doveli na vlast one koji otvoreno kritikuju Uniju. Mi nemamo izbora. Da bismo predupredili sve te moguće probleme, treba da imamo jasnu zajedničku politiku reformi Evrope.

* Koliko su reforme EU važne za ovaj region?

– Vidim bar dva suštinska razloga. Prvi se tiče reči predsednika Makrona u Strazburu koje su ovde bile pogrešno shvaćene ili interpretirane. A to je da treba prvo uspešno sprovesti reforme EU da bi se posle uspešno sprovelo proširenje Unije. Nije reč o jednom prioritetu nauštrb drugog. Jasno je da dinamika evropskih reformi, ako ne bude sprovedena kako zamišljamo, može da utiče na proširenje. Drugi razlog je veoma važan – reforme EU se bave pitanjem migracija – koje se odražava i na vaš region. Pitanja spoljne politike i evropske bezbednosti su takođe važna.

* Često pominjemo magičnu 2025. godinu. Da li ta godina najpre pomenuta u Briselu znači da treba da mislimo da tada ulazimo u EU ako ispunimo uslove?

– Evropska komisija je želela da artikuliše taj datum koji treba gledati kao ohrabrenje. To ne znači da je zagarantovano da će Srbija postati članica EU 2025, nego da bi Srbija mogla, ukoliko se reforme EU sprovedu i ako se ispune uslovi, a mi mislimo da oni mogu da budu ispunjeni ukoliko se brzo bude radilo, posebno u vezi sa poglavljima 23 i 24, da se priključi EU 2025. To je praktično sutra, to je za sedam godina. Ja jesam optimista, ali ima još mnogo posla.

* Čini se da su Makedonija i Grčka blizu dogovora. Imate li utisak da bi i između Beograda i Prištine moglo da dođe do ubrzanja rešavanja pitanja Kosova?

– Što se tiče Makedonije i Grčke, stvari su mnogo napredovale, a opet, to prilično dugo traje. Kada je reč o dijalogu Prištine i Beograda, biću veoma iskren i jasan: smatramo da je bilo ubrzanja tokom celog jednog perioda tog dijaloga pod pokroviteljstvom EU i gospođe Mogerini. Podržavamo nameru dve zemlje da nađu rešenje. Poglavlje 35 predviđa pravno obavezujući dokument za normalizaciju. Od incidenta 26. marta situacija je otežana. Mi ne želimo da taj incident dovede do blokade. Ministar inostranih poslova Francuske koji je sredinom aprila bio u Beogradu je na konferenciji za novinare bio veoma jasan kada je rekao da je način na koji je gospodin Đurić bio tretiran potpuno neprihvatljiv. Mi smo, uostalom, brzo reagovali na taj incident.

* Da li Francuska ohrabruje zemlje koje nisu priznale Kosovo da to učine?

– Znam da je bilo polemike na tu temu u novinama nedavno. Ja sam se i ranije izjasnio. Podgrejavati tu vrstu polemike ne služi ničemu. Kada imate odnose u kojima vladaju poverenje, prijateljstvo i naklonost, mnogo je bolje o svemu direktno razgovarati sa srpskim zvaničnicima.

* Da li razgovarate?

– Naravno. Svaka zemlja o tome odlučuje na suveren način i Francuska nema posebnog interesa da interveniše kod trećih zemalja na tu temu. Svaka zemlja priznaje ili ne priznaje tu i tu zemlju i to radi na potpuno suveren način. Tema je da se dođe do održivog rešenja i prekine status kvo koji znači blokadu koja vodi do zamrznutog konflikta. Francuska ne želi da daje lekcije, ali ne želi ni da ih dobija.

* Kako vidite politiku Rusije i SAD u regionu – vidite li ikakve promene u pristupu Zapadnom Balkanu posle promene administracije u Vašingtonu?

– Delikatno je za mene kao ambasadora Francuske da javno iznosim mišljenje o politici drugih zemalja. Novi tim je u Beloj kući. Predsednik Makron je nedavno bio u Vašingtonu, oko nekih tema se slažemo, oko nekih uopšte ne, kao u vezi sa Iranom i klimatskim promenama. Što se tiče Balkana, mi često razgovaramo sa Amerikancima. Važno je da se svi partneri angažuju u istom pravcu, bilo da su to Amerikanci, Rusi ili EU. Dakle, da svi vode ka regionalnoj stabilnosti i dovedu do održivog rešenja za Kosovo.

* Ako i Rusiju vidite kao partnera, to je onda za Srbiju dobra vest.

– Da, mislim da svako treba da ima pozitivan pristup zemljama koje su joj bliske. Rusija je jedna veoma važna zemlja i bilo bi glupo minimizovati njenu ulogu. Mi imamo dobre odnose sa Rusijom, naš predsednik ide u Moskvu do kraja leta. Ne treba stvari posmatrati kao „zero sum game“, već svi treba da budu dobitnici.

* Vidite li bilo kakav problem u veoma dobrim odnosima Srbije i Rusije? Predsednik Vučić bio je na inauguraciji predsednika Putina, čiji dolazak u Srbiju je najavljen za ovu godinu.

– Ne, nikakav. Ono što nama predstavlja problem su određene odluke ruskih vlasti proteklih godina. O tome mnogo razgovaramo sa Rusima. Ukrajina kao tema je za nas veoma važna, Sirija takođe i hemijsko oružje u Siriji. To su sve teme koje su nas dovele do povremeno teških odnosa sa Rusijom. Te teme dobro poznajem jer sam pre nego što sam došao ovde u decembru, službovao u Moskvi. U svakom slučaju, Francuska ne traži od Srbije da odustane od prijateljskih, kulturnih i svih drugih odnosa sa Rusijom, naprotiv, Srbija može da bude most između EU i Rusije, ali to pretpostavlja strateško viđenje da perspektiva Srbije ka EU bude jasna, da se jasno kaže „to je naš pravac, ali ćemo dobre odnose imati sa svim drugim partnerima“.

* Ove godine obeležava se 100 godina od kraja Prvog svetskog rata. Čini se da neki srpski zvaničnici ponekad u prošlosti traže, po njihovom mišljenju, neku bolju Francusku od današnje. Kakav je vaš stav?

– Ja zaista mislim da moramo da obeležimo stogodišnjicu na vidljiv i važan način, kao i prijateljstvo koje nas vezuje. Ne treba izgubiti tu priliku. Ne zato da bi se samo gledalo u prošlost, nego da bismo ojačali naše sadašnje odnose i gledali pozitivnije zajedno ka budućnosti. Spomenik zahvalnosti Francuskoj se obnavlja i biće gotov tokom leta, biće izložbi, naučnih skupova. Jedanaestog novembra na poseban način ćemo obeležiti stogodišnjicu. Predsednik Vučić će sa drugim predsednicima biti u Parizu na obeležavanju. Dužni smo, i to veoma iskreno mislim, svojim precima da im damo to lepo obeležavanje. Neki mogu biti navedeni da u poređenju sa prošlošću negativno ocene sadašnje odnose Srbije i Francuske. Mislim da istorija, koju pre svega treba ostaviti istoričarima, može da posluži kao nadahnuće ili upozorenje, podsećajući nas da je izbor onoga što bismo hteli da obnovimo ili ne ponovimo nikada u budućnosti – na nama. Za 70 godina Francuska je imala tri strašna rata sa Nemačkom. Danas francusko-nemački motor pokreće Evropu. Zašto? Jer smo to želeli, izabrali. Stoga, Francuska želi da stranice istorije našeg prijateljstva sa Srbijom služe kao inspiracija i primer za budućnost i potpuno sam ubeđen da će odnosi Francuske i Srbije biti još mnogo bolji nego danas.

Ekonomski odnosi u ekspanziji

– Ekonomski odnosi između Srbije i Francuske su u ekspanziji i ove godine trgovinska razmena će dostići milijardu evra. Protekle godine sklopljeni su ugovori Sueza sa Vinčom i Vansija sa beogradskim aerodromom. Obnovili smo razgovor o metrou tokom posete francuskog ministra spoljnih poslova. Bilo je reči o finansiranju studije o izvodljivosti. Još je rano govoriti o ugovoru, ali važno je da se videlo da nam je to važna tema. Spremni smo da pomognemo Srbiji da dobije metro u Beogradu, ali, naravno, Beograd i srpske vlasti će odlučiti sa kim će da rade. Preduzeće EDF je zainteresovano da posluje u Srbiji, a Šnajder elektrik ima velike projekte sa EPS-om, Kolas raj je veoma aktivan u železničkom saobraćaju. Želimo da privučemo što veći broj francuskih investitora, posebno malih i srednjih preduzeća – kaže ambasador Mondoloni.