Morvai: Čini se da je Zapadni Balkan ušao u pozitivniju fazu

Što je čvršća politička, ekonomska i društvena povezanost, to su manje šanse za izbijanje nekog sukoba u budućnosti i veće šanse za ekonomski napredak regiona i njegovu demokratizaciju. Proces evropske integracije kroz koji prolazi svaka država Zapadnog Balkana pojedinačno će biti brži i uspešniji ukoliko postoji više zajedničkih projekata koji omogućavaju regionalnu povezanost i stimulišu ljude da sarađuju, navodi u razgovoru za Danas Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan i koordinarka Foruma civilnog društva, koji se održava 11. i 12. jula u Trstu, u okviru skupa o Zapadnom Balkanu, što je deo Berlinskog procesa.

Naša sagovornica ukazuje da akteri Berlinskog procesa “odlično razumeju da je za održivost regionalne saradnje važno da u njeno planiranje i realizaciju budu uključeni građani, kroz njihove organizacije. Zato je korisno i dalekovido to što Forum civilnog društva, kao platforma kroz koju civilni sektor regiona utiče na Berlinski proces, predstavlja njegov sastavni deo”.

– Na inicijativu Foruma je pre dve godine usvojena Deklaracija o biletaralnim pitanjima, kojom su se države regiona obavezale da se na putu u Evropsku uniju neće međusobno ometati. Za samit u Trstu, Forum civilnog društva pripremio je dodatne preporuke u vezi sa rešavanjem bilateralnih pitanja, preporuke za unapređenje vladavine prava, poslovnog okruženja za inovativna preduzeća, saradnje mladih, zaštite životne sredine, kao i predloge u vezi sa efikasnijim komuniciranjem Berlinskog procesa, ističe Morvai.

* Kako ocenjujete značaj predstojećeg skupa o Zapadnom Balkanu koji se održava u Trstu?

– Samit u Trstu je deo takozvanog Berlinskog procesa, što je trenutno najvažniji format dijaloga koji Evropska unija ima sa našim regionom. Ne treba zaboraviti, a to često gubimo iz vida, da evropska perspektiva država Zapadnog Balkana zavisi sa jedne strane od rezultata koje svaka od država regiona ostvari pojedinačno, a sa druge i od toga da li je u regionu ostvarena takva saradnja koja garantuje trajni mir i napredak. To je suština Berlinskog procesa i ekonomskih, političkih i socijalnih inicijativa i projekata koji kroz taj proces nastaju, pa značaj samog procesa, kao i predstojećeg sastanka u Trstu treba procenjivati u odnosu na to koliko stvarno ima efekta na jačanje saradnje u regionu. Konkretnije, kao i do sada, i u Trstu će fokus će biti na projektima ekonomskog, energetskog i infrastrukturnog povezivanja, pa se očekuje da države Zapadnog Balkana podnesu najviše predloga na tu temu. Međutim, pošto regionalna saradnja ima i svoju političku i svoju socijalnu dimenziju, svakako će biti reči i o temama kao što su migracije, saradnja mladih, vladavina prava i borba protiv korupcije i na ostale teme koje predstavljaju probleme svih nas u regionu. O značaju samog skupa moći ćemo da govorimo kada vidimo šta je na njemu dogovoreno, ali imamo osnova za optimizam.

* Izjavili ste pre nekoliko godina da se „region pretvara da se integriše, a EU da se širi“. Da li ste u međuvremenu uočili neke pozitivne promene na Zapadnom Balkanu i u Uniji?

– Mnogo toga se promenilo ovde, u našem okruženju i u Evropi, pa i u svetu tokom poslednjih nekoliko meseci: u Makedoniji je promenjena vrlo autistična koruptivna i populistička vlast, a nova vlada je već započela proces normalizacije odnosa sa Grčkom i sa zemljama regiona; u Albaniji je razrešena politička kriza i završeni su izbori kao i na Kosovu; Crna Gora je učvrstila svoj evropski put; u Srbiji je uspostavljena nova konstelacija; u Francuskoj, Holandiji, Austriji su prošli parlamentarni i predsednički izbori sa pobedom proevropskih opcija; a imamo i fenomen „Tramp“. To sve ima značajan uticaj na razvoj situacije na Balkanu i na odnos regiona i EU. Čini se da smo ušli u “pozitivniju fazu” i da su poruke koje stižu iz Brisela i nekih država članica stimulativne i mnogo konstruktivnije nego ranije. Kao da postoji nova šansa da se unese drugačija dinamika u proces EU integracija regiona. Sa druge strane, ključni problemi koji su ometali napredak i dalje postoje unutar svake od ovih država, a teškoće i izazovi sa kojima se EU bori neće se još dugo razrešiti. Zato, najveća odgovornost je na nama, da ugrabimo ovaj pozitivniji momenat i preuzmemo potpunu odgovornost za našu evropsku budućnost, ne samo ispunjavanjem uslova za članstvo u EU već i kao proaktivni akteri u promišljanju budućnosti same EU.

* Lideri država regiona, uključujući predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović, prisustvovali su nedavnoj proslavi inauguracije predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Očekujete li da će u kraćem roku biti unapređeni odnosi među susedima, naročito saradnja Srbije i Hrvatske?

– Ako uzmemo u obzir ustavne okvire u kome predsednici kako Srbije tako i Hrvatske, kao lideri država imaju ipak veoma ograničine nadležnosti, onda ne bih prisustvo na inauguraciji predsednika Srbije smatrala za neki značajan pokazatelj napretka saradnje u regionu. Odnosi među susedima, na žalost, često zavise od dnevnopolitičkih interesa unutar pojedinih država i nije retko, da se i najbanalnija bilateralna pitanja ispolitizuju „po potrebi“ i iskoriste iz populističkih razloga. Proteklih meseci smo bili svedoci jednog veoma negativnog trenda u susedskim odnosima i činilo se, na žalost uz široku podršku nekih medija, kroz senzacionalističke i neodgovorne naslovne strane, da su se odnosi ozbiljno narušili, čak se ponovo počelo govoriti o mogućnostima za izbijanje novih sukoba u regionu. Učinilo se, kao da će se vrlo lako urušiti sve što se gradilo u cilju poboljšanja odnosa, unapredjenja regionalne saradnje i izgradnje poverenja među narodima na ovim prostorima. Za mene je poražavajuće ako smo i dalje u situaciji da se odnosi kratkoročno pogoršaju ili poboljšaju u zavisnosti od susreta predsednika dveju država. Ja se nadam da smo ipak na putu, da se ovde razvija „kultura regionalne saradnje“, kao dugoročni garant stabilnih odnosa.

* Koji su prema vašem mišljenju glavni zadaci vlade pod rukovodstvom premijerke Ane Brnabić u narednih nekoliko meseci, kada je reč o nastavku evropskog puta Srbije?

– To su oni isti zadaci koje prethodna vlada nije ispunila, a koji se tiču najosnovnijih uslova za uspostvaljanje vladavine prava, jačanje demokratskih institucija, reforme javne uprave i ekonomskog razvoja. Predsednicu vlade Anu Brnabić čekaju mnogi odgurnuti i selektivno sprovođeni zadaci, kao što je ozbiljna borba protiv korupcije. Ne radi se o tome kako se to može prikazati u medijima ili izveštajima Evropske komisije, već šta se realno dešava u državi. Sistem korupcije osnažen je iproteklih godina, a državne institucije važne za borbu protivkorupcije su oslabljene ili ignorisane. Očekujem od premijerke Brnabić da ozbiljno uspostavi rad i koordinaciju institucija za borbu protiv korupcije. Takođe, i u skladu s tim, neophodno je da mediji služe svojoj svrsi informisanja javnosti i kritike rada javnih službi, bez uticaja vlasti i stranaka na njih. I nadam se da će premijerka insistirati na poštovanju zakona, procedura i rokova u radu svih segmenata vlade.

“Odgovorno planiranje budućnosti”

* Kako komentarišete najave da će biti promenjen format briselskog dijaloga Beograda i Prištine, što bi podrazumevalo vođenje pregovora na nivou predsednika? Da li bi to ubrzalo proces normalizacije odnosa?

– Najave „podizanja“ nivoa dijaloga ulivaju optimizam jer će, ako se ostvare, to značiti da se razgovor zaista vodi između instanci koje na obe strane imaju naveći autoritet, a to je posebno važno za realizaciju pojedinačnih dogovora koji proističu iz tog dijaloga. U tom smislu, razume se da bi „predsednički nivo“ dijaloga Beograd-Priština direktno doprineo normalizaciji odnosa. Međutim, važno mi je da kažem da kada govorimo o normalizaciji odnosa ne treba da je posmatramo kao deo uslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Dakle, normalizacija odnosa Beograda i Prištine je mnogo više od poglavlja 35, ona je pretpostavka za odgovorno planiranje budućnosti Srbije.