Moskva zainteresovana za Turski tok i centar u Nišu

Prema najavama iz Beograda, tokom Putinove posete biće potpisano 20-ak strateških sporazuma vrednih nekoliko stotina miliona evra.

Putinova poseta Srbiji je najavljivanja od leta prošle godine i prvobitno je bila planirana za jesen.

Posle zasedanja zajedničke mešovite medjuvladine komisije za ekonomsku saradnju u Beogradu u novembru, ministar spoljnih poslova Srbije i kopredsednik tog komiteta Ivica Dačić rekao je da se „Srbija sprema za posetu predsednika Putina“ koja „mora biti dobro organizovana i sadržajna“.

Ranije se prepostavljalo da je glavni kamen spoticanja u odnosima dve zemlje srpsko-humanitarni centar u Nišu, gde Rusija traži diplomatski status za svoje saradnike, a čemu se protivi Zapad.

Dok u ruskim medijima nema nikakvih detalja o predstojećoj Putinovoj poseti Beogradu, srpski najavljuju da je reč o sporazumima koji se odnose na ulaganja u infrastrukturu, energetski sektor, poljoprivredu, odbrambeni sistem i turizam.

Za Rusiju je svakako u ovom trenutku prioritet energetski sektor, odnosno priključivanje Srbije na gasovod Turski tok, i dalja izgradnja do Mađarske i izlazak u Evropu.

U prilog tome govori i činjenica da je ministar energetike Rusije Aleksandar Novak u izveštaju Putinu o poslovima u oblasti energetike 10. januara rekao da je u toku „intenzivna“ izgradnja Turskog toka.

Srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da će u vrhu programa Putinove posete biti pitanja energetske bezbednosti. Takođe, kazao je i da je u finalnoj fazi usaglašavanja nekoliko sporazuma, većinom iz oblasti gasne privrede.

„Mi očekujemo konačan iskorak po pitanju proširenja podzemnog skladišta Banatski dvor i očekujemo druge sporazume u oblasti gasne privrede“, rekao je Antić.

U Beogradu je najavljen i dogovor oko isporuka tenkova Т-72 i protivvazdušnih raketa, izvozu srpskih prehrambenih proizvoda u Rusiju u okviru Evroazijske unije, ali iz ruskih izvora nema potvrda za to.

U jesen se spekulisalo da je srpski predsednik Aleksandar Vučić nagradjen Ordenom Aleksandra Nevskog, da bi Putin ukaz o tome potpisao 7. januara, na pravoslavni Božić, što se može smatrati velikim poklonom srpskom predsedniku.

Taj orden je od 2010. godine dobilo 237 pojedinaca, uglavnom državljana Rusije, ali i pet stranih državnika.

Pre Vučića dobili su ga predsednici Belorusije Aleksandar Lukašenko, Kazahstana Nursultan Nazarbajev, Tadžikistana Emomali Rahmon i Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov, lideri koji su smatraju najbližim saveznicima Rusije u okviru integracionih procesa na postsovjetskom prostoru.

Prema ocenama iz Moskve, očigledno je da predsednik Rusije računa na značajne korake Beograda, koji bi išli u korist Rusije i doveli do još jačeg ekonomskog, vojnog i političkog zbiližavanja Beograda i Moskve.

Putin je poslednji put posetio Srbiju 2014, a poslednji susret s Vučićem imao je 2. oktobra prošle godine u Moskvi.