Most na Ibru tema sledeće runde dijaloga Beograda i Prištine, datum razgovora još nije saopšten

Prema njenim rečima, datum nastavka pregovora biće blagovremeno objavljen.

– Status mosta na Ibru deo je pitanja dijaloga, uprkos činjenici da Vlada Kosova postupa suprotno. EU planira da status mosta stavi na dnevni red sledećeg sastanka u okviru dijaloga – naglasila je Marsati.

Bez obzira na javno protivljenje država članica Kvinte, EU, SAD, Euleksa, Kfora, zvaničnog Beograda i Srba sa severa KiM, Vlada Aljbina Kurtija već nekoliko meseci podgreva pitanje otvaranja za saobraćaj glavnog mosta u Mitrovici.

Posle učestalih obilazaka članova Vlade Kosova, ponajviše ministra policije, kao i provere tehničkih karateristika konstrukcije optećenjem sa četiri natovarena kamiona, Priština je krenula u farbanje mosta sa južne strane, na kojoj su italijanski karabinjeri juče sprečili „mercedes“ nemačkih registarskih tablica da pređe u severni deo grada.

Iako su Srbi sa severa KiM 7. avgusta na protestu u severnom delu Mitrovice, koji je lično najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekli „ne“ saobraćaju preko glavnog mosta i to u istom danu kad je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović u Beogradu sa komandantom Kfora turskim general-majorom Ozkanom Ulutašem razgovarao o bezbednosnoj situaciji na KiM, grupa Srpkinja juče se obratila pismom prvom čoveku međunarodnih vojnih snaga u Pokrajini.

One su zatražile susret sa generalom Ulutašem kako bi mu direktno objasnile poruku podužeg pisma i razloge zbog kojih Kfor „ne može dozvoliti da svakodnevno posmatra militarizaciju severa i da u isto vreme uvažava argumente o tome kako most treba demilitarizovati“.

U delegaciji za predaju pisma bile su: Milica Andrić Rakić, Milica Radovanović, Milena Stijović, Dušica Jovičić, Vesna Generalović, Jelena Cvetanović, Danica Kabašić, koje tvrde da je za samo jedan dan ovaj dokument potpisalo 415 žena sa severa KiM.

„Kada dođemo u situaciju da politički faktor ne može da osigura stabilnost, već je naprotiv, aktivno narušava, na Vama je da odlučnim potezima okončate takve igre. Vreme je da prihvatite da saopštenja EU i Kvinte već nekoliko godina nemaju pozitivan efekat na bezbednost na Kosovu i preduzmete korake koji će osigurati da se sve ono što se dešavalo proteklih godine ne odrazi negativno na dalje ugrožavanje NATO vojnika i etničkih i verskih manjina na Kosovu“, apeluje se na komadanta Kfora u pismu.

Iako Kfor nije nadležan za socijalne probleme stanovništva u južnoj srpskoj pokrajini, Srpkinje sa severa KiM pozivaju vojnu misiju UN da bude „odlučnija od diplomatskih misija svojih zemalja članica koje svojom neefikasnošću ugrožavaju i vojnike i reputaciju Kfora“.

„Usled nacionalističke politike trenutne vlade Kosova, pojedinci su aktivno ohrabreni da ulaze u naš, nekada dosta bezbedan javni prostor i seksualno uznemiravaju žene, posebno u večernjim časovima. Zbog nerazumnih mera zabrane uvoza srpske robe i dinara, mnoge od nas izgubile su poslove u prodavnicama i buticima koji se ubrzano zatvaraju, a u kojima su pretežno radile žene. Muški članovi naših porodica su pod pritiskom zbog konstantnih pretnji hapšenjem pod izmišljenim optužbama za narušavanje ustavnog poretka, što neretko vodi odvajanju porodica ili duboko destabilizuje porodični život. Zbog neredovnog dopremanja lekova, terapije za trudnice i hronične bolesnice nisu uvek odmah dostupne i u apotekama ili zdravstvenim institucijama… Penzionerke, koje retko znaju da voze, svakog meseca moraju da putuju u Rašku kako bi podigle penziju ili se uzdaju da će njihove bankovne informacije biti bezbedne sa prijateljima ili članovima porodica sa kojima ih dele kako bi im podigli novac umesto njih“, nabraja se u pismu.

Uz navode spornih izjava zvaničnika KPS, u pismu se ocenjuje i da Srbi „nemaju partnera u Kosovskoj policiji“.

„Ukoliko pod političkim pritiskom vlade ili možda neke NATO zemlje, odlučite da umanjite svoje prisustvo na mostu na Ibru, poslaćete zajednici na severu strašnu poruku da su njihovi strahovi i zebnje zbog politika i namera vlade na Kosovu nebitni. Poslali biste poruku da su uništavanje međuetničkih odnosa i eskalacije nešto što treba nagraditi. Nijedan profesionalac iz oblasti bezbednosti, savestan u obavljanu svog posla, ne može zaključiti da je otvaranje mosta za saobraćaj u trenutku kada istovremeno imamo de fakto policijsku državu na severu, dobra ideja. Nemoguće je da bezbednosna situacija u isto vreme iziskuje svakodnevno prisustvo Specijalne policije i oklopnih vozila na severu, desetine utvrđenih baza i otvaranje najopasnije neuralgične tačke najžešćih posleratnih međuetničkih sukoba“, ističe se u pismu grupe Srpkinja sa severa KiM.

Pre njih, javno u TV obraćanju, na Kfor je prošlog vikenda apelovao i Aleksandar Vučić, najavljujući za danas ili sutra, 14. i 15. avgust nove termine, (prošlonedeljni se pokazao kao netačan), za Kurtijevo nasilno otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici. Albanska strana nije precizirala datum, termin je „otvoren“.

Na temu mosta juče se oglasilo i Zlatan Elek, predsednik Srpske liste, izjavom za beogradske medije da „prava namera premijera Kosova Aljbina Kurtija nije otvaranje mosta, nego izazivanje tenzija i ugnjetavanje srpskog naroda do nivoa da svaki građanin odustane i napusti Kosovo“. Prema Elekovim rečima, „krajnje je vreme da međunarodna zajednica deluje, jer upozorenja, apeli, preporuke i saopštenja u Kurtijevim očima deluju kao slabost, a ne iskrena namera da se zaustavi progon Srba i stvaranje etnički čistog Kosova“.

Obeležena 21. godišnjica zločina u Goraždevcu

U Goraždevcu kod Peći juče je obeležena 21. godišnjica od oružanog napada na srpsku decu na reci Bistrici u kome su 13. avgusta 2003. ubijeni: Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), dok su teško ranjeni: Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i Đorđe Ugrenović (20). Parastos ubijenoj sprskoj deci ispred goraždevačke crkve svetog Jeremije služio je episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić) sa sveštenicima i monasima Eparhije raško-prizrenske. „Mi smo, rekao bih, blagosloven narod Božiji kada i u ovo vreme možemo Gospodu da prinesemo ono što je najlepše i najčistije – nevine žrtve… Mi danas koji se opredeljujemo da živimo ovde svesni smo toga da to što se opredeljujemo da ostanemo ovde ima svoju cenu i spremni smo da platimo tu cenu. Ta naša žrtva, to naše opredeljenje ima i svoju platu. Ona nije u srebru i zlatu, to je ono što je Gospod unapred od stvaranja sveta odredio za one nevine, čiste, naročito za mučenike koje će On nastaniti u raju. Zato je to naša uteha i nada i za Ivana i Pantu i za mnogo drugih koji su postradali, posebno za decu ne samo na Kosovu i Metohiji nego i širom sveta deca i dan danas stradaju“, rekao je vladika Teodosije, prenosi Radio KiM. Parastosu su prisustvovali predstavnici Kancelarija za KiM Vlade Srbije, Skupštine RS, Grada Bjeljine, Srpske demokratije. Iako je istraga pokazala da je na stotinak dece koja su se pre 21. godinu kupala na Bistrici ispaljeno 87 metaka, počnioci ovog zločina nikad nisu otriveni, a zbog nedostatka dokaza slučaj je zatvoren 2010. godine. Iz Srpske liste juče je saopšteno da je „nekažnjivost zločina u Goraždevcu bio je podstrek ekstremistima i zločincima da nastave sa progonom Srba koji je kulminirao pogromom 2004. godine“.

Oružani napad u Gornjem Korminjanu

U oružanom napadu dve maskirane osobe na imanju Nenada Jovanovića iz Gornjeg Korminjana u opštini Ranilug dva metka pogodila su zid njegove kuće, dok je jedan probio prozor spavaće sobe. U izjavi za Medija centar Čaglavica Jovanović je rekao da su napadači imali fantomke i šešire. Portparol KPS za region Gnjilana Ismet Hašani izjavio je izvršen uviđaj i da tužilaštvo ovaj slučaj okarakterisalo kao „izazivanje opšte opasnosti“. Istraga je u toku.

„Ilirski orlovi“ u Leposaviću

Gradonačelnik Leposavića i funkcioner Samoopredeljanja LJuljzim Hetemi primio je članove udruženja koje se predstavlja kao „Ilirski orlovi“ i preko društvenih mreža propagira ideje „velike Albanije“. Kako javlja portal kossev.info, Hetemi je takođe preko društvenih mreža obnarodovao da je „imao zadovoljstvo da primi mladiće Ilirskih orlova, koji su dali toplinu i drugačiji izgled našoj crveno-crnoj opštini“. Leposavić je jedna od četiri većinski srpske opštine na severu KiM, a prištinska štampa na albanskom jeziku piše da su „Ilirski orlovi“ dizajnirani kao bajkeri koji nose simbole koji veličaju Adema Jašarija, „najbolji primer i centar očuvanja albanskih vrednosti“.