Movsesijan: Pitanje je da li će parlamentarni izbori biti raspisani

Da li je moguća i koliko po vašem mišljenju može da bude učinkovita zajednička lista opozicije?

Opozicija svakodnevno navodi da je neophodna promena režima koji je na vlasti u Srbiji. To je dovoljan motiv da se opozicija udruži, sklanjanjući u stranu ono oko čega se ne slažemo, a ističući u prvi plan i tragajući za onim oko čega se slažemo. Za beogradske izbore to izgleda zaista lakše izvodljivo. Zato i predlažem da dijalog opozicije počne što pre i da se krene baš od izbora u Beogradu. Da stvar bude još bolja, u Beogradu su šanse za pobedu opozicije velike. Kroz taj dijalog će se brzo izgraditi poverenje i lako će se doći do saradnje na izborima na bilo kom nivou. Na taj način se stvara referendumska atmosfera i ostavlja se biračima da se izjasne za ili protiv. Nijedna politička stranka na svetu nije savršena, pa ni svi kandidati ne mogu biti savršeni. Zato je potrebno građanima objasniti da ne mogu svi odbornici i poslanici biti „njihovi“ i po njihovom ukusu. Dovoljno je da je nekoliko ljudi kojima veruju na toj listi i da smatraju da će ih adekvatno predstavljati u parlamentu. Na nama političarima je da kroz dijalog učinimo mogućim da se postigne rezultat koji obezbeđuje pobedu. Siguran sam da zajedno to možemo da uradimo.

Da li ste za razdvajanje izbora i na kojim nivoima bi trebali da budu razdvojeni?

U ovakvoj situaciji, kada režim ima apsolutnu vlast, teško je očekivati da će pristati na razdvajanje izbora. U cilju poboljšanja izbornih uslova ćemo insistirati da se na listama za izbore ne može nalaziti ime nekog ko na tim izborima ne učestvuje, što je do sada bio slučaj. U protivnom bismo mi mogli da stavimo na listu na primer Nikolu Teslu ili Patrijarha Pavla. To zaista nema nikakvog smisla i mislim da se taj nedostatak može popraviti kroz međustranački dijalog. Izgleda mi realnije da će se taj zahtev ispuniti.

Ukoliko bi izbori bili rapisani pre kraja godine, da li biste na njih izašli?

Ne verujem da će Vučić raspisati izbore ove godine. Pitanje je i da li će biti raspisani izbori za republički parlament. Moguće je da će pre svega raspisati referendum o izmenama Ustava. Zato i pozivam opoziciju na dijalog, koji se mora što pre otpočeti. Jedina stvar koja u ovom trenutku plaši Vučića je saradnja i dobra koordinacija opozicije.Videćete kako će u tom slučaju početi da vuče iznuđene poteze i kako će u SNS-u početi nadmetanje ko će na koje mesto na listi.

Da li se i po kojim pitanjima konsultujete sa vašim prethodnikom na čelu stranke Zoranom Živkovićem?

Naravno. Zoran Živković je pre svega moj prijatelj ali i čovek od koga sam puno toga u politici naučio. Nova stranka funkcioniše po principima demokratije, a za to je dokaz potez osnivača stranke koji se povukao sa mesta predsednika onako kako statut stranke nalaže. Osim toga, u toku je revizija istorije višestranačja u Srbiji, a Zoran je jedan od poslednjih bastiona koji se toj reviziji može suprotstaviti kao neposredni učesnik svih događaja.

U oktobru prošle godine najavili ste ujedinjenje sa Pokretom slobodnih građana, ali do toga nije došlo. Postigli ste sporazum o saradnji sa Kancelarijom za lokalne i inovativne politike (KLIP) bivšeg predsednika opštine Stari grad Marka Bastaća. Može li se očekivati ujedinjenje vaše dve organizacije?

Jasno je da je opozicija atomizirana. Jednim delom, to je posledica delovanja Vučića i SNS-a i njihove propagande. S druge strane je to posledica grešaka opozicije i prihvatanja igre ko je prvi i ko će biti lider. Zamislite da zanemarimo to autokratsko „liderisanje“ Aleksandra Vučića?! Ne moramo mi ovom režimu suprotstavljati isti model. Naprotiv. Moja ideja je bila da se opozicija mora transformisati po ideologijama koje te organizacije zastupaju i da se kroz nove brendove ukrupni radi lakšeg prezentovanja biračima. Tako bismo dobili liberalnu, socijaldemokratsku, konzervativnu, zelenu itd. opciju. Dakle, nepolitici Aleksandra Vučića mi bismo suprotstavili jasne politike i jasne političke opcije. Razlike u okviru takvih organizacija bi bile taman tolike da bi dale dodatni kvalitet u unutarstranačkoj demokratiji. To je bila ideja koja na moju veliku žalost nije shavćena. Možda je bilo prerano. Sa Markom Bastaćem i njegovom organizacijom KLIP smo postigli dogovor i očekujem da se u najskorije vreme postigne saglasnost oko ujedinjenja. Neće to biti prosto sabiranje, već će doneti jednu novu vrednost.

Kakav je vaš stav o rešavanju kosovskog problema?

Prvo i osnovno, ljudi koji sada pregovaraju ispred Beograda i Prištine, nisu ljudi koji će postići bilo kakav dogovor. To su piromani koji izazivaju požare koje onda sami gase i busaju se u grudi da su faktori stabilnosti. A važno je ko pregovara. To sigurno ne mogu biti ljudi koji nose breme prošlosti, kao što sada imamo. Na momente deluje kao da je u pitanju njihova lična stvar. Drugo, nedostaje kreativnosti u celom procesu i to na svim stranama. Ni Beograd, ni Priština, ni EU ne mogu da preskoče rampu koju su sami sebi zacrtali. Postoji toliko zajedničkih problema koji se zajednički moraju rešavati. Prvi koji vidim je bezbednost i organizovani kriminal. Zar to nije zajednički problem? Ako nije, onda svi učesnici imaju interes da se taj problem ne reši, a građani nek se snalaze. Ostvarivanje vladavine prava je takođe neophodan uslov i za rešavanje problema kriminala, ali i za sigurnost investicija i imovine. Na to se odmah nadovezuje problem nezaposlenosti. Amerika insistira na ekonomskom povezivanju i to je dobro. Međutim, bez rešavanja ovih osnovnih problema, nema ni ekonomije. Možete li da zamislite da se ti zajednički problemi rešavaju zajedničkim zakonima, dokumentima, rešenjima, uz saradnju Beograda i Prištine? Ja mogu. Vučić i Kurti ne mogu. Siguran sam da bi u tom slučaju i pomoć EU, pa i Amerike bila veća i delotvornija. Uostalom, zar nam svima nije cilj da postanemo deo EU? Naravno, ima još puno toga što se ovde može reći, ali je za to potrebno mnogo više prostora i najpre bih rekao dijaloga, a ne monologa.

Da li bi evrointegracije bile ubrzane kada bi Srbija postala članica NATO-a? Da li biste podržali učlanjenje Srbije u Alijansu?

Da li znate zašto je ovako slaba podrška učlanjenju u NATO u ovom trenutku? Zato što niko živi u Srbiji ne bi verovao Vučiću da to radi za dobrobit zemlje, već iz razloga ostanka na vlasti. Takođe, tu su i emocije koje se svakodnevno obnavljaju, a koje su vezane za bombardovanje od pre dvadeset dve godine. Rana da bi zacelila, ne smete stalno da je češete. A mi to radimo. Takve velike odluke se donose u odnosu na državnu politiku, a te politike u Srbiji danas nema. I na istok i na zapad nije državna politika, posebno kada je u interesu punjenja džepova „familiji“ bliskim biznismenima. Kada se uspostave osnovne demokratske vrednosti, čija je kolevka u zapadnoj civilizaciji, a do tada će proći neko vreme, videćemo kakva će biti geopolitička situacija u regionu, Evropi i svetu. Tada će ovo pitanje siguran sam imati jasniji odgovor i bez da me pitate. Demokratija, vladavina prava, spremnost na dijalog za budućnost, a ne za prošlost. Vreme je da prestanemo da bijemo bitke iz prošlosti. Na kraju, mi imamo saradnju sa NATO-om koja je na toliko visokom nivou, da je ostalo još samo da postanemo deo tog saveza. Zato, prvo dođe ono što sam naveo, a tek onda promišljanje i odluka.

Da bi kontrola izbora bila efikasna, stranci ili pokretu neophodno je oko 8.300 kontrolora na nivou cele Srbije. Sa zamenicima, taj broj se udvostručuje. Može li vaša organizacija da obezbedi makar minimum od tog broja?

Ako se opozicija dogovori, ako se iskoordiniše, i građani će dobiti impuls da pomognu. U tom slučaju kontrola izbora će biti odlična. Toga se Vučić najviše plaši. Nikakvi izborni uslovi, dobri, loši, srednji, neće u tom slučaju sprečiti građane da zajedno sa političarima, sačuvaju svoj glas.