Odluka predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da učestvuje na parlamentaranim izborima na listi opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) otvara temu da li je neki sličan scenario moguć i u Srbiji.
Deo hrvatske javnosti poziva Ustavni sud da se o tome izjasni.Iz Milanovićeve stranke najavljuje se pisani zahtev Ustavnom sudu i da će odluku poštovati.
„Pozivam Ustavni sud da što pre donese odluku da li je ono što ni jednim članom Ustava ili zakona nije zabranjeno, da li je to dopušteno“, rekao je Peđa Grbin na konferenciji za novinare SDP na kojoj je bio i Milanović, nekadašnji lider te stranke.
Pojedini ustavni stručnjaci u Zagrebu navode da Milanović odlukom o kandidaturi na parlamentarnim izborima, 17. aprila, grubo krši Ustav i da, ako želi da se kandiduje, mora prethodno da odstupi s funkcije predsednika države.
Reč je o izbornoj situacija bez presedana. Posle raspuštanja Sabora, Milanović je kao predsednik države raspisao redovne parlamentarne izbore za sredu, 17. aprila, što je takođe presedan, jer se izbori uobičajeno održavaju nedeljom.
Milanović je najavio da će nastupiti kao nezavisni kandidat i da će s funkcije predsednika odstupiti pošto pobedi na predstojećim parlamentarnim izborima.
Milanoviću petogodišnji predsednički mandat ističe početkom 2025. godine a redovni predsednički izbori treba da budu održani krajem 2024.
Da li bi se neki sličan scenario mogao dogoditi i u Srbiji, budući da je poznato da političari iz regiona „prepisuju“ jedini od drugih, ma koliko pred domaćim javnostima govore o međusobnim različitostima.
„Aktuelna politička situacija u Hrvatskoj je umnogome različita u odmosu na Srbiju jer u Hrvatskoj imamo na delu ( a ne samo u teoriji) politički i medijski pluralizam, dok je u Srbiji ogromna većina medija pod apsolutnom dominacijom Aleksandra Vučića i vladajuće stranke, sa čijeg kormila se on samo formalno povukao“, kaže za Danas Marija Stojanović, novinarka Demostata.
„Takođe, u Hrvatskoj smo imali političku kohabitaciju, i od početka su postojali disonantni tonovi na liniji Plenković-Milanović, dok se u Srbiji za sve važne odluke pita Vučić“, ističe naša sagovornica.
„Razlika se ogleda i u tome što je Milanović imao jedan predsednički mandat, dok je Vučiću ovo drugi put da je predsednik države. Ipak, moguće je da će i on, poput hrvatskog kolege, poželeti da se ponovo kandiduje za premijera, ali je pitanje ko bi u tom slučaju od naprednjaka bio kandidat za njegovog „naslednika“na Andrićevom vencu“, navodi Stojanović.
„Mi u ovom trenutku ne vidimo nikoga ko bi među glasačkim telom SNS mogao da bude jednako popularan kao Vučić, odnosno ko bi mogao da ima kapacitet da pobedi u trci za predsednika države“, ukazuje naša sagovornica.
„Naprednjaci ni na decembarskim izborima nisu imali nikog drugog čije ime bi se našlo u nazivu liste za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore u Beogradu i još nekim mestima, pa su stavili Vučića da bi tako privukli birače“, podseća ona.
„Vučić, ipak, nagoveštava da bi neki iz SNS-a, poput Ane Brnabić, ako se“pokažu“ u narednom periodu mogli da postanu potencijalni kandidati za šefa države. Na kraju, ne treba potpuno isključiti ni opciju da bi Vučiću moglo da padne na pamet i da do narednih predsedničkih izbora predloži da se šef države bira u parlamentu“, zaključuje Marija Stojanović iz Demostata.
Treba podsetiti i da glavni politički rivali u Hrvatskoj, predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković pripadaju suprostavljenim „porodicama“ evropskih stranaka.
Plenkovićeva HDZ je u grupi konzervativaca odnosno Evropske narodne partije čija pridružena sestrinka stranka je vladajuća partija u Srbiji Srpska napredna stranka.
Partija iz koje potiče Milanović – SDP, je iz porodice evropskih Socijalista i demokrata, čiji su partneri opozicione stranke u Srbiji poput SSP Dragana Đilasa i DS Zorana Lutovca.
U junu se održavaju i izbori za Evropski parlament gde će se ove grupacije ponovo odmeriti pred biračima Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.