„Možda je bolje da nikad nije potpisan“: Sagovornici Danasa različito o godišnjici Briselskog sporazuma

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose ocenjuje za Danas da je Briselski sporazum imao dve faze. Prva faza dovela je do prvog okvirnog sporazuma i do intenzivnih pregovora i konkretnih rezultata.

“ Do januara 2016. godine potpisano je oko 40 pojedinačnih sporazuma i oko stotinak drugih tehničkih dokumentata od značaja u slobodi kretanja , ličnih dokumenta, trgovine, itd. Ali od te godine do danas u suštini nemamo nove sporazume, jer i nemamo nastavak dijaloga. Sve se pretvorilo u političko odmeravanje snaga oko razmene teritorija i sličnih predloga”, napominje Janjić.

Ukoliko bismo, prema njegovim rečima, podvukli crtu, moglo bi se reći da je prvi okvirni sporazum pokazao kuda može da se ide kad ne bi bilo uslovljavanja priznanjem Kosova i realnosti na terenu. A gde će to dalje ići, to ne zna ni Bog, a ni Lajčak.

“Možda Bog trenutno stanuje u Londonu, Berlinu i Vašingtonu”, ocenjuje Janjić.

Marko Jakšić, bivši odbornik i član SDP Olivera Ivanovića kaže za Danas da nakon toliko vremena ne postoji previše prostora da se o sporazumu kaže nešto pozitivno.

“U najkraćem, to je devet godina agonije srpskog naroda na Kosovu. Od kojeg se Beograd sporazumom otuđio, a kojeg Priština nikada nije htela da prihvati kao svoje ravnopravne građane, iako se sporazumom obavezala. Za to vreme vlasti u Beogradu ispunile su sve svoje obaveze, a za uzvrat su dobile ništa. Podsećanja radi Srbija je ukinula svoju policiju, civilnu zaštitu i pravosuđe, dala međunarodni pozivni broj za Kosovo, ostala bez elektro mreže, prevela MTS i EPS u kosovski sistem, odustala od svojih i dozvolila kosovske lokalne izbore na Severu Kosova. U zamenu za to nikada nije dobila ZSO, ali je dobila integraciju zaposlenih iz policije, pravosuđa i civilne zaštite u kosovske institucije koje integraciju ne posmatraju kao proces uključivanja Srba, posebno onih sa Severa, u kosovsko društvo i sistem, već kao obavezu koju su trajno ispunili činom zapošljavanja integrisanih radnika”, kaže sagovornik Danasa.

Pojašnjava da je tako već dobar deo ljudi iz civilne zaštite ostao bez posla. Srbima su formalno priznata određena prava, koja se u praksi osporavaju na svaki način i svakom koraku, za šta je slikoviti primer nemogućnost verifikacije doploma sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

“Sve to i još mnogo toga nenavedenog, posebno nakon dolaska druge Kurtijeve vlade dovelo je do toga da su Srbi građani drugog reda što je pojačalo iseljavanje koje je veće nego i u vreme proglašenja nezavisnosti, ističe Jakšić.

Briselski sporazum, prema njegovim rečima, jedno vreme je služio kao karta za napredak u evrointegracijama Beograda i Prištine, i kao nešto uspešno čime se EU hvalila, međutim jednostrano odbijanje Prištine da formira ZSO, a potom i akcije nalik onoj oko zabrane tablica, dovele su u pitanje proces dijaloga, ali i sudbinu svih briselskih sporazuma.

To pokazuje, kaže Jakšić, da je čitav proces bio pogrešan. Kao takav nije doveo do pronalaženja održivog i obostrano prihvatljivog rešenja, i potvrdio da je status kvo bolja polazna opcija za postizanje istorijskog kompromisa. Zaključuje da bi devet godina posle, možda bilo bolje da Prvi sporazum u Briselu nikada nije ni potpisan.

Rada Trajković iz Evrpskog pokreta Srba sa KiM smatra da su pregovori u dobroj meri zavisili od posrednika.

“Kada smo imali Keti Ešton za posrednika, dobili smo Briselski sporazum koji je bio u funkciji normalizacije odnosa između Srba i Albanaca, ali i integraciju Srba u kosovske institucije. Sa promenom moderatora došlo se do novog projekta – podele Kosova i na tome su radili i Vučić i Tači, sve do poziva Tačiju iz Haškog tribunala.

“Tu se zastalo i došlo je i do zaoštravanja odnosa između Srba i Albanaca. Lajčak je postavljen kao treći poltički posrednik i sada u Prišini imamo političku garntituru koja je potpuno nezainteresovana za pregovore. Ta garnitura zagovara treći projekat, a to je sve snažnije otvaranje prema Albaniji i sve represivnije retoričke izjave i ponašanje prema Kosovu i Beogradu.

“I sva rešenja i svi pregovori koji su bili tehničke prirode uglavnom su se odvijali nakon incidenata, kao što je to primera radi bilo sa stikerima. Sve u svemu mi danas imamo dve političke figure Vučića i Kurtija koji rade na drugom projektu, a rekla bih čak da Kurti gotovo javno radi na albanskom projektu, proglašavajući Briselski sporazum kao nešto negativno. U isto vreme imamo prodseničarske partije u Srbiji koje tvrde da je Briselski sporazum nešto negativno i izdaja. Zato se Srbi na KiM osećaju nesigurno l zato im se oduzimaju prava, a odluke Usravnog suda ne poštuju .

“Gospodin Kurti čini mi se, uopšte više ne planira da pregovara sa Srbijom i odnosima između Kosova i Srbije, već ide na incidente nakon kojih rešava probleme. Bojim se da takvi incidenti ne prerastu u nešto ozbiljnije”, zaključuje Trajkovićeva .