Može li deklaracija Evropske narodne partije da vrati Srbe u institucije BiH? 1Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Deklaracija Evropske narodne partije (EPP) ne može ništa da promeni, dok se ne primene neke druge mere koje će naterati političke aktere u Bosni i Hercegovini da se odgovorno ponašaju. Sve će ostati na apelima i stvari će ići u pravcu kao i do sada – ocenjuje za Danas direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, koji komentariše deklaraciju koju su na samitu u Ljubljani čelnici država i vlada članica EPP usvojili, u kojoj se, između ostalog, politički akteri u BiH pozivaju da sarađuju sa tamošnjim Visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom.

Visoki predstavnik u BiH u razgovoru za Politiku poručio je da očekuje da se politički predstavnici iz Republike Srpske vrate u institucije BiH, ocenivši da je to obaveza svih onih koji su izabrani da rade u korist naroda. Podsetimo, srpski predstavnici odlučili su krajem jula da ne učestvuju u radu zajedničkih institucija BiH, nakon odluke odlazećeg Visokog predstavnika Valentina Incka da po Bonskim ovlašćenjima donese dopune Krivičnog zakona kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida u Srebrenici.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik više puta je ponovio da ne priznaje novog izaslanika međunarodne zajednice u BiH Šmita, jer njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Kada je reč o Šmitovoj izjavi da veruje da će se predstavnici Srba vratiti u institucije Bosne i Hercegovine, Popov smatra da će, ukoliko se ne primeni nešto jače, sve ostati na apelima, kao za vreme njegovom prethodnika Valentina Incka. On ukazuje da se srpski član Predsedništva BiH Dodik toliko osilio da je i sa visokim zvaničnikom SAD-a Gabrijelom Eksobarom razgovarao u najmanju ruku nevaspitano.

– Neko mora stati u kraj takvom jednom ponašanju. On (Dodik) je video da mu do sad niko ništa ne može i on će jednostavno preći i preko ovoga. Dodik na kraju krajeva Šmita i ne priznaje za Visokog predstavnika, on je to više puta izjavio. Što se njega tiče on i ne postoji tamo – podseća Popov.

On dodaje da nije samo reč o Miloradu Dodiku, već i o Draganu Ćoviću i Bakiru Izetbegoviću koji, kako kaže, igraju „dupli pas“, te jedan drugom „nabacuju loptu“. Prema oceni Popova, u BiH je zbog toga loše Srbima, Hrvatima i Bošnjacima, a dobro je njihovim liderima.

– Sad je problem primeniti Bonska ovlašćenja, zato što nije više ona politička konfiguracija koja je bila u vreme donošenja Dejtonskog sporazuma. Imamo jednu silu, to je Rusija, koja jednostavno blokira te stvari i ona isto ne priznaje Šmita – ukazuje Popov.

I predsednik Srbije Alekasandar Vučić u izjavi koju je dao novinarima na Brdu kod Kranja u Sloveniji u utorak uveče, osvrnuo se na netrpeljivost između političkih aktera u Bosni i Hercegovini.

– Ono što je na mene ostavilo poseban utisak, to je ono što sam čuo o Bosni i Hercegovini. Neću dalje da komentarišem, osim što svim onim što sam mogao da čujem i vidim nisam bio naročito srećan i nije mi ulilo nadu da ćemo moći da računamo sa sigurnošću na apsolutno bezbedno i mirno okruženje. Da to u blagoj formi definišem. Razlike između predstavnika tri naroda su bile toliko velike da ih nikada nisam primetio u takvoj ravni – kazao je Vučić.

Podsetimo, Vučić je u utorak u glavnog gradu Slovenije razgovarao sa učesnicima Samita šefova država i vlada koji pripadaju Evropskoj narodnoj partiji o izazovima sa kojima se suočavaju Stari kontinent i svet.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari