Može li opozicija da odnese pobedu u Beogradu? (VIDEO)

U ovonedeljnom podkastu Danasa autor Vojislav Stojsavljević ugostio je politikologa Bobana Stojanovića i Dušana Spasojevića, vanrednog profesora na Fakultetu političkih nauka, sa kojima je razgovarao o šansama opozicije na predstojećim izborima.

Prema pomenutom istraživanju Demostata, većina ispitanika smatra da postoji mogućnost da opozicija odnese pobedu u Beogradu, ali samo ako bi se sabrali rejtinzi svih opozicionih stranaka, odnosno formirala koalicija.

Na pitanje koliko je verovatno da se to dogodi i ako se opozicija stvarno udruži da li bi ti rejtinzi ostali nepromenjeni, Dušan Spasojević je istakao da opozicija ima veću šansu na beogradskim izborima u odnosu na predsedničke i parlamentarne.

– Ta šansa nije tako izvesna, nije jedan kroz jedan. Istraživanje Demostata pokazuje da opozicija ima određenu šansu, a da li će je iskoristi zavisi od mnogih drugih stvari – kako će se organizovati, da li će biti rasipanja glasova, da li će uspeti da izvuče sve svoje birače, ali i od koalicionih aranžmana.

Boban Stojanović se složio da se čini da je situacija neizvesna, ali je potom istakao da on na mestu opozicije ne bi bio preterano zadovoljan, te da bi članovi iste trebalo da vide razultate kao nešto loše i razmotre šta bi mogli da promene.

– U onim grupacijama koje Demostat nekako čudno spajao, na primer stavljajući Zavetnike i Dveri zajedno, kao i POKS sa DSS-om i Dosta je bilo, tu ima više stranaka koje bi otišle sa SNS-om u vladajuću većinu. Verovatno bi naplatili to i ulaskom u većinu na republičkim izborima, što bi im svakako bilo bolje – da budu na vlasti svuda, nego da se pate sa opozicijom u Beogradu. Dakle, po tim nalazima meni deluje da nema preteranog razloga za optimizam. Još jedna važna stvar jeste da tu ima mnogo grupacija koje su oko 5 ili 6 odsto, sa dva ili tri aktera, a ako znamo da je margina greške oko 1,5 odsto, mnogi od tih listi, posebno ako stranke izađu odvojeno, mogu da ostanu ispod. Tako bi dobili ono što smo imali 2018. a i 2014. godine, odnosno skoro 20 odsto bačenih glasova opozicije, što bi išlo u korist Srpskoj naprednoj stranci.

Budući da je 17 odsto onih koji još uvek nisu odlučili da li će da glasaju, na pitanje da li očekuju da će oko tog dela birača da biti najveća politička borba, Stojanović dodaje da bi trebalo da bude.

– Ono što je moja teza jeste da mora da se formira opozicioni subjekt koji će prići procentom Srpskoj naprednoj stranci, jer ono što ja vidim je da ljudi ne žele da izađu na izbore zato što manje-više znaju da će SNS da pobedi. Govore da nema ko da je smeni jer nema nikog ko je približno jak i to tera ljude na apstinenciju. Ako prema istraživanju SNS i SPS imaju oko 45 odsto, zamislite da postoji neka opoziciona koalicija koja ima 40 odsto – to bi već ne samo upalilo neki alarm kod ljudi, već bi i krenuli masovno da se učlanjuju u taj politički subjekt, jer ljudi žele da budu na strani pobednika, a ovako deluje da će opozcija samo međusobno da se svađa do kraja.

Ono što bi opozicija mogla da ponudi i natera deo neopredeljenih koji bi možda glasali za njih, kako kaže Stojanović, jeste grupisanje i stvaranje ozbiljne alternative Srpskoj naprednoj stranci.

– Nedavno sam izračunao da u Srbiji ima 28 ili 29 opozicionih strančica i svi oni veruju da su mnogo važni, mnogo bitni, a neki od njih ćute prethodnih par dana od kad je izašlo ovo Demostatovo istraživanje. Ne znam kako nisu shvatili da moraju da se grupišu. Kako ih izbori 2020, na primer, nisu ništa naučili. Spušten im je cenzus, nema glavne opozicije na izborima, svi su išli samostalno – Nova stranka i Dosta je bilo i POKS…Opozicija i dalje pati od tih malih bolesti. Dakle, moja teza je da moraju da se grupišu, pre svega da bi postojao osećaj da može da se pobedi, odnosno da imamo nekog velikog ko bi konačno prišao SNS-u, zatim ne bi bilo bačenih glasova, ali i zato što drugačije opozicija neće prestati da se svađa.

Stojanović dodaje i da je vreme da vidimo neku konkretnu strategiju od opozicije, ali i da treba imati u vidu da je možda već kasno za tako nešto.

– Ključ je da od opozicije konačno vidimo neku vrstu plana, odnosno neku vrstu ideje kako preživeti sledećih šest meseci i kako izaći iz tog procesa – to podrazumeva i odluke o izborima i kolonama, o nenapadanju i saradnji na kontroli izbora, jer će tek to već dati neku vrstu strukture. Treba uzeti u obzir i da je sad već kasno za pojedine stvari. Evo kraj oktobra je i ulazimo za mesec i po u sezonu praznika, pa onda kad se vratimo nakon mesec dana slavlja izbori će vrlo brzo doći, što je ključni problem. U februaru će svi problemi biti očigledniji, a režim neće biti ljubazniji prema opoziciji.

On takođe naglašava i da je razlog zašto Vučić nije hteo da razmišlja o razdvajanju izbora taj da on planira veliku predsedničku kampanju, kojom će beogradski izbori biti na neki način skrajnuti, odnosno izgubiće na važnosti od sredine marta, pa opozicija neće moći da nametne da glavna tema budu izbori u Beogradu, ni u medijima, a ni na terenu.

– Opozicija ide na parlementarne izbore iz dva razloga. Jedan je da bi dobili nekakav novac, a drugi je da ne bi izgubili i te beogradske izbore isključivo zato što nemaju neku nad-kampanju.

Uzimajući u obzir da 37 odsto ispitanika smatra da opozicija nije sposobna da kontroliše izborni proces, postavlja se pitanje šta treba drugačije da uradi tokom kontrole ovog procesa u odnosu na ranije izbore.

– Opozicija treba da ima ljude da se pobiju na licu mesta, ali bukvalno da se pobiju. Kada vlast ima 200 crnokošuljaša, opozicija mora da ima 400 da zaštiti ljude od tih 200 nasilnika, ali to su vam izbori u Srbiji. Izbori koji u stvari nisu izbori i u kojima jedna strana ima neverovatno mnogo više resursa, medijske propagande i spremna je da uradi bilo šta. Između ostalog, da tad aktuelnu državnu sekretarku koja je, kao što vidimo iz njihovih medija, vodila jedan kriminalni klan, pošalje da ubedljivo pobedi na lokalnim izborima u Lučanima. O takvim izbornim okolnostima mi pričamo. Opozicija ne može da pokrije Srbiju, jednostavno nema ljude, a oni u manjim mestima su uplašeni. Čak i oni koji su protiv vlasti nemaju hrabrosti da se javno deklarišu kao takvi ili uđu u opozicionu stranku i suprotstave se onima na vlasti, koji bi im onda zagorčali život zbog toga. U Beogradu, sa druge strane, imaju dovoljan broj ljudi da brane taj rezultat, zaključuje Stojanović.

Dušan Spasojević se složio i dodao da je neophodna mreža posmatrača, poput onog modela iz 2000ih, odnosno ljudi koji su obučeni i spremni za razne cake i dovijanja.

– Takve stvari svuda po Srbiji prolaze jer na njih niko ne reaguje. Od mog trenutno omiljenog primera zatvaranja kafića u Užicu do slanja dve ministarke u Savet Fakulteta političkih nauka. Mi smo naprosto kao društvo oguglali na razne čvrge, šamare, pa do raznih ozbiljnijih udara koji se dešavaju i time spuštamo nivo dopuštenog. Ja i dalje ne mogu da verujem da je, na primer, Građevinski fakultet ustao i reagovao na takav način zbog metroa. Akademske zajednica je intertna i uljuljkana, pa su ipak oni ljudi ustali i rekli „ovo u vezi metroa ne valja, mi ćemo da izađemo“. To je fenomenalan događaj i umesto da pola Univerziteta dođe i pruži im podršku, mi stojimo sa strane i gledamo. Ta bahatost oko metroa je tolika da su ljudi sa Građevinskog osetili potrebu stručno da reaguju, ističući da ne može da se gradi metro tamo gde nema smisla, naglasio je Spasojević.

Stojanović se nadovezao i dodao da će se ljudi usprotiviti tek kada vide da je promena moguća, te da ga ne bi čudilo da Aleksandar Vučić u budućnosti spusti cenzus ispod 3 odsto. Na taj način bi Vučić, kako kaže Stojanović, dodatno podelio opoziciju, navodeći pojedine da pomisle da su dovoljno jaki da sami uđu u parlament.

Kada je u pitanju ekologija, koja u poslednje vreme neretko služi za prikupljanje političkih poena, učesnici u razgovoru smatraju da ona jeste važan faktor za građane, posebno zimi, jer je zagađenje vazduha očigledno. Međutim, uprkos tome što se ljudi malo više aktiviraju na tom polju u zimskom periodu, naročito u Beogradu, ova tema neće značajnije uticati na izbore.

– Mi smo i dalje siromašno društvo koje se brine za plate, a sve dok su nam plate neizvesne, ekologija ne može da bude ključna tema. Može da bude važna tema čiji će značaj nesumljivo rasti, ali izbori su na proleće i čim se zavši grejna sezona mi ćemo zaboraviti kakve su to bile muke, zaključuje Dušan Spasojević.

Opširnije o ovoj temi slušajte u Danasovom podkastu.