Srbija bi mogla da iz sedam paketa sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji izabere one delove za koje misli da će najmanje naškoditi odnosima sa Moskvom i narodu Rusije, a što bi mogao da bude korak u dobrom pravcu u očima Zapada, kažu sagovornici Danasa odgovarajući na pitanje može li Beograd da od svih uvedenih sankcija Moskvi odabere samo neke.
Nezvanično se pak među poznavaocima prilika u EU može čuti da posle potpisivanja dvogodišnjeg plana konsultacija sa Moskvom, Srbija nema manevarski prostor da išta više bira, te da je moguće zamrzavanje pristupnih pregovora, ali se s druge strane dozvoljava mogućnost da se Beogradu dozvoli tako nešto ukoliko se proceni da je spreman bar na simboličnu promenu politike u odnosu na Moskvu.
Budući da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, sam kaže da je nervoza sve veća i da se pritisci na Srbiju za uvođenje sankcija ne smiruju, kao i da će se pritisci i sa Zapada i Istoka samo povećavati, postavlja se pitanje na koji način će on ubuduće moći da „vrda“ u spoljnoj politici.
On je najavljujući svoje obraćanje javnosti 8. oktobra naveo da neće biti lako u budućnosti.
– Zato ću govoriti šta ćemo moći a šta nećemo moći da menjamo – kazao je on.
Kako je dodao, on „zna dokle može da ide a da ne naškodi zemlji, a zna i gde neće da ide“, što bi se moglo tumačiti i kao priprema za neka polovična rešenja kojima bi bili „zadovoljni“ i Zapad i Moskva.
Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fonda kaže za Danas da je njegov utisak da Srbija ne bi mogla da izabere koje će pakete primeniti a koje ne, već da samostalno probere delove paketa za koje misli da će najmanje naškoditi odnosima sa Moskvom, ako je to cilj.
– Tu glavni problem komunikacija odnosno kako da se u EU to predstavi kao odlučujući korak, a da se Moskvi umanji značaj – navodi on.
Ekonomista Saša Đogović smatra da Srbija može da bira i navodi sankcije koje bi mogla da uvede.
– Moguće je dosta toga iz paketa sankcija. Na primer sankcije prema Sberbanci jer ona nit postoji nit imamo nešto sa njom. Treba da kažemo da nećemo da uvozimo ugalj, jer ga ionako ne uvozimo iz Rusije, zatim treba uvesti sankcije prema svima koji su organizovali referendum u ukrajinskim oblastima budući da smo rekli da ne priznajemo rezultate i logično je da slede sankcije svim tim ljudima. Sankcije pojedinačno raznim oligarsima koji su u mašini putinovog režima i koji ga faktički finasiraju, a indirektno i sam rat, pa sankcije za uvoz zlata jer ne uvozimo zlato iz Rusije – ukazuje on.
Kako dodaje, od 1. novembra i uvoz nafte će biti pod sankcijama pa možemo i mi da se priključimo, jer Evropska komisija ne dozvoljava uvoz nafte iz Rusije pa ni Hrvatska neće dozvoliti da preko nje mi snabdevano naše rafinerije.
– Ovde nije pitanje toga da li možemo da uvedemo sankcije nego koliko to predsednik hoće, koliko zazire od Rusije i koliko je involviran u taj Putinov režim i koliki je strah, koji zasad preovlađuje, pa imamo distancu u odnosu na spoljnu politiku EK – kaže naš sagovornik.
Upitan da li bi EK taj odabir sankcija shvatila kao pridruživanje ili bi ih Srbija unilateralno uvela, odgovara da bi ti bio korak u dobrom pravcu, koji bi imao određenu simboliku i praktičan korak posle podrške rezolucijama UN kojima se osuđuje agresija Rusije.
– Logično je da ne možete samo osuditi pa pustiti Ukrajince da se sami bore. Treba pomoći humanitarno i naoružanjem da bi se moglo odupreti toj agresiji. Svaka zemlja koja pledira da poštuje međunarodno pravo mora da se odupre agresiji. Naša država, koja je preživela bombardovanje i koja ipak ima određena iskustva, treba ne samo da osudi nego i praktično osudi kroz sankcionisanje. To neće boleti narod Rusije ako Srbija kao mala zemlja zabrani uvoz uglja ili zlata ili zabrani poslobvanje Sberbanke, snakcioniše oligarhe i njihovu imovinu koje ovde pretpostavljam i nema – navodi Đogović.
Prema njegovim rečima, posle „gafa“ sa potpisivanjem više tehničkog dokumenta u Njujorku, zaoštriće se pitanje uvođenja sankcija RF, pa možemo trpeti sankcije verovatno finansijske prirode, jer su pregovori suštinski zaustavljeni, iako ovoj vlasti nije ni u intersu da ide u integracije sem na papiru i koliko je potrebno da održaav svoju moć.
Đogović navodi da je Srbija još u martu trebalo da ih uvede te da ne bi sad bila na radaru i na vetrometini.
– Sada izgovora nema ako su izgovor bili energenti i neka negativna iskustva od ranije. Pršlo je dosta vremena od invazije i valjda smo mogli neke stvari da pokrenemo da bismo uveli te snakcije – zaključuje Đogović.
A koje je sve sancije dosad Evropska unija uvela RF pogledajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
