Može li Srbija da odbije međunarodnu istragu izbora i kako će ona izgledati?

Vlast može iza scene da pregovara sa Evropskom komisijom da do misije uopšte ne dođe, ili pak da iskaže spremnost da saradnju obezbedi kroz ODIHR/OEBS mehanizme, odnosno kroz implementaciju preporuka koje će ODIHR/OEBS dati u finalnom izveštaju.

To kažu sagovornici Danasa koje smo pitali može li vlast u Srbiji da odbije međunarodnu istragu kako je traži svojom Rezolucijom Evropski parlament, a na osnovu argumenata i dokaza za prekerajanje izborne volje, koje od 17. decembra i održavanja glasanja iznosi opoziciona lista “Srbija protiv nasilja”.

Vlast izjavama odaje naznake da međunarodna misija za njih ne dolazi u obzir.

Premijerka u tehničkom mandatu Ana Branabić kaže da bi podnela ostavku kada bi neko od nje tražio međunarodnu istragu, a predsednik Aleksandar Vučić od prvog pominjaja strane misije poručuje da “Gonzalese i ostala čuda mogu da se okače mačku o rep”, te da je Srbija spremna da prihvati preporuke izborne misije OEBS-a.

Misija stručnjaka, ne političara

O tome kako bi mogla da izgleda i radi ta misija pitali smo Aleksandra Ivkovića, istraživača Centra savremene politike, čija se ocena, kako kaže, zasniva se na prethodnom angažmanu EU u regionu i proceni onoga što je u ovom trenutku politički izvodljivo.

– Evropski parliament traži u svojoj rezoluciji „istragu uvaženih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija“. U narednom članu poziva Evropsku komisiju da pošalje „misiju stručnjaka“ po uzoru na misiju Rajnharda Pribea u Makedoniji 2015. godine. Ovo jasno upućuje na to da misiju treba da čine stručnjaci, ne političari, iz institucija kao što su Evropska komisija, OEBS i Savet Evrope. Sam Pribe je bio direktor Evropske komisije za Zapadni Balkan, što je više birokratska nego politička funkcija. Oni su u Makedoniji radili samostalno, nisu pomagali nekoj domaćoj istrazi, tako da verujem da bi se to ponovilo i u Srbiji, posebno zato što vlast ne želi da pokrenu domaću istragu – opisuje on.

Hajde da demistifikujemo tu međunarodnu istragu i kako bi to izgledalo:

Formira se tim stručnjaka. Dođu u Srbiju, sastanu se sa ljudima iz RIK-a, GIK-a, MUP-a, MDULS-a, posmatračima, opozicijom itd.

Ovi im predoče materijale koje imaju o izbornom procesu i nepravilnostima 1/4

— Aleksandar Ivković (@ivkovic_al) February 9, 2024

Kako dodaje, jako bitno je naglasiti jeste da takva vrsta istrage ne bi preuzela funkcije policije i pravosuđa u Srbiji.

– Ti stručnjaci ne bi išli po terenu i ispitivali gde su potencijalno bili prijavljeni fantomski glasači. Njihov rad bi se sastojao iz razgovora sa akterima u Srbiji – predstavnicima državnih institucija, političkih stranaka i civilnog društva – i pregledom materijala koji im ovi stave na raspolaganje. Taj materijal bi mogao, recimo, da uključuje Crtine podatke o migracijama glasača i pregled kretanja broja birača u Beogradu, koji bi mogli da im daju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Šta bi im se sve dalo je rezultat političkih pregovora – navodi on.

Rezultat istrage – izveštaj sa preporukama

Ivković pretpostavlja da bi, kao kod Pribea, rezultat istrage bio izveštaj sa preporukama.

– U njemu se možda ne bi utvrdili pojedinačni slučajevi postojanja fantomskih glasača, ali bi izveštaj mogao da utvrdi da su navodi dovoljno ozbiljni a da se državne institucije nisu bavile njima. To bi bio korak napred u odnosu na trenutnu situaciju jer sada vlast poriče postojanje bilo kakvog problema, a ovaj izveštaj bio imao težinu jer bi iza njega stali međunarodni stručnjaci. Osim toga, izveštaj bi mogao da detaljnije opiše problematične oblasti koje bi onda usmerio dodatno istraživanje domaćih medija, opozicije i civilnog društva (jer državni organi ne žele da reaguju); moguće je da bi istraga ovog tipa ohrabrila ljude koji su potencijalno učestvovali ili bili svedoci nekim od izbornih neregularnosti da to podele, što bi bila dodatna vrednost – ukazuje naš sagovornik.

Kada je reč o odbijanju misije, kaže da ne očekuje da će Srbija moći otvoreno da odbije inicijativu za slanje misije stručnjaka od strane Evropske komisije.

– To bi bilo zaista politički štetno po vlast i na spoljnom ali i na unutrašnjem planu (zašto odbijati ako su izbori čisti kao suza?). Ali, vlast može iza scene da pregovara sa Evropskom komisijom da do misije uopšte ne dođe, kao i da, ukoliko oni dođu, na suptilnije načine pokuša da sabotira njihov rad, tako što im, na primer, neće dati sve materijale koji su dostupni pod raznim izgovorima. Moj utisak je da Evropska komisija trenutno nije sama načisto da li će slati takvu misiju ili ne, i to je trenutno polje političke borbe vlasti i opozicije i njihovih međunarodnih partnera – smatra on.

Ivković podseća i da se pominje i druga misija, u kojoj bi glavnu ulogu igrao Evropski parlament, ali za nju nije siguran kako bi izgledala jer sa takvim formama imamo manje iskustva, ali mu se to trenutno čini više kao rezervna opcija u odnosu na misiju koju bi podržala Komisija. Njeni dometi, kaže, verovatno bi bili ograničeniji i vlast bi lakše mogla da, opet ne otvoreno ali iza scene, odbije saradnju.

I izvršni direktor Cesid Bojan Klačar ocenjuje da slanje misije nije izvesno.

– Srbija može da odbije istragu i faktički je to najavila premijerka Ana Brnabić, a indirektno i predsednik Aleksandar Vučić. Naravno, pitanje je da li će do takve istrage uopšte i doći jer bi ona morala da dobije podršku Evropske komisije koja nije izvesna. Meni se čini da ovo pitanje može da ostane da se podrobnije rešava posle evropskih izbora – objašnjava on.

Duh rezolucije i debate koja je prethodila postavlja velika očekivanja

O razlozima odbijanja misije, on kaže da mogu da budu oni koje je premijerka navela a to je da ova istraga može ugroziti suverenitet države.

– U političkom smislu gledano, i prihvatanje i odbijanje može da ima snažne posledice. Prihvatanje može da se percipira kao slabost, a odbijanje može da ugrozi evropski put. Sama istraga, ako se gleda duh rezolucije i debate koja je prethodila postavlja velika očekivanja. Ona polazi od pretpostavke da je izborni proces bio nefer i zadaje očekivanja da se utvrde činjenice, ne indicije. Ako se uzme u obzir da su ključne optužbe izborne migracije, to znači da saradnja državnih organa može da uključi i deljenje senzitivnih podataka – ukazuje on.

Kako Klačar zaključuje, vlada je svesna da odbijanje može imati negativne posledice i zato će iskazati spremnost da saradnju obezbedi kroz ODIHR/OEBS mehanizme odnosno kroz implementaciju preporuka koje će ODIHR/OEBS dati u finalnom izveštaju.