Može li Tramp da ponovi uspeh iz 2016?

Kako se precizira, učestvovalo je 1.500 potencijalnih birača, koji su odgovarali putem telefonskih poziva i interneta, 21. i 22 oktobra. Istovremeno, tri odsto anketiranih izjavilo je da prednost daje “nekom trećem kandidatu”, dok je dva odsto njih reklo da su neodlučni kako će glasati 3. novembra. U prethodnom istraživanju Rasmusena, čiji rezultati su objavljeni 21.oktobra, demokrata je imao prednost nad republikancem od tri procentna poena – 49 odsto:46 odsto.

Pažljivi posmatrači (pred)izbornih prilika u Americi ističu da do poslednjeg trenutka ne treba “otpisivati” Trampa. Kao glavni argument za takvu tvrdnju navode da je kandidatkinja demokrata Hilari Klinton prema anketaima imala jasno vođstvo nad sadašnjim predsednikom gotovo čitave 2016. godine, ali je na kraju izgubila zbog glasova elektorskog koledža. Ilustracije radi, Blumberg (Bloomberg) je na koncu te kampanje objavio da Hilari Klinton podržava 48,2 odsto birača na nivou SAD, a Trampa 46,1 odsto, a Ekonomist (Economist) je predviđao da će za kandidatkinju demokrata glasati 45 odsto Amerikanaca, dok će njen republikanski rival dobiti 41 odsto glasova. I ostale ankete rađene krajem oktobra i prvih dana novembra 2016. davale su sličnu “sliku” – ABC je prognozirao rezultat 47:43 odsto za Hilari Klinton, kao i Gravis, a Foks njuz (Fox news) 48 odsto za Klinton: 44 odsto za Trampa, dok je Monmaut (Monmouth) objavio da će za demokratsku “uzdanicu” glasati 50 odsto birača, a za “aduta” republikanaca 44 odsto.

Napominje se da analitičari uglavnom ponavljaju grešku iz 2016. – kada su umnogome potcenili pristalice Donalda Trampa, naročito u nekoliko takozvanih “kolebljivih država” (“swing states”), u kojima ni demokrate ni republikanci nemaju čvrsto uporište u biračkom telu. Ilustracije radi, šest takvih država SAD podržalo je Trampa 2016, a četiri godine ranije glasalo je za demokratu Baraka Obamu. Takođe, smatra se da se često precenjuje podrška koju imaju demokratski kandidati, odnosno više ljudi u anketama navodi da će glasati za Bajdena nego što to bude slučaj na dan izbora.

Florida se i ovoga puta doživljava kao jedna od najneizvesnijih “poprišta” izborne “bitke”. Prema istraživanju koje je 23. oktobra objavio CBS News, Bajden ima podršku 50 odsto građana te države SAD, dok Trampa podržava 48 odsto, dok Survey Monkey u anketi predstavljenoj dan kasnije navodi da Trampa podržava 49 odsto tamošnjih birača, a Bajdena 48 odsto. Pre četiri godine Tramp je upravo porazio Hilari Klinton na Floridi rezultatom 49:48 odsto.

Pojednako neizvesna situacija je u Džordžiji. Istraživanje koje je sproveo Atlanta Journal Constitution daje prednost od jednog procentnog poena Bajdenu (47:46 odsto), dok su rezultati anketa u Pensilvaniji različiti. Primera radi, Insider Advantage prognozira da će za Trampa glasati 48 odsto stanovnika Pensilvanije, a za Bajdena 46 odsto njih, dok Rojters predviđa da će Bajdena podržati 50 odsto birača u toj državi, a za Trampa 45 odsto.

S druge strane, podaci za Teksas su “uravnoteženiji” – prema svim istraživanjima kandidat republikanaca je u vođstvu. Između ostalog, Njujork tajms objavio je da Trampa podržava 47 odsto Teksašana, a Bajdena 43 odsto njih, dok anketa Univerziteta Hjuston daje još veću prednost republikanskom kandidatu u Teksasu – 50:45 odsto. Na listi “kolebljivih država” je i Ajova. Prema anketi koju je sproveo Survey Monkey, Tramp i Bajden su izjednačeni – 49:49 odsto, a Univerzitet Monmaut (Monmouth University) daje blagu prednost aktuelnom predsedniku – 48:47 odsto.