Može li Vučić da utiče na promenu javnog mnjenja u korist EU?

Takvo raspoloženje javnog mnjenja, koje je u velikoj meri posledica proruskog narativa u Srbiji, u kratkom roku bi mogao da promeni predsednik države i lider najveće stranke Aleksandar Vučić, saglasni su sagovornici Demostata. Za to je potrebna Vučićeva jasna odluka, promena narativa u provladinim medijima, kao i angažovanje stranačke infrastrukture i provučićevski orijentisanih predstavnika političke i društvene elite.

Glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović uveren je da predsednik Srbije u kratkom vremenskom roku može u velikoj meri da promeni orijentaciju građana prema EU, uz opasku da su se tome nadali i zvaničnici Evropske unije. Mihailović svoju tvrdnju objašnjava činjenicom da istraživanja pokazuju jaku vezanost jednog dela pristalica naprednjaka za Vučića.

„On je prvi čovek Srbije, vođa kakav Srbiji treba i oni su spremni da ga poslušaju. O tome svedoči i jedan naizgled banalan primer. Naime, u prošlogodišnjem istraživanju smo naišli na podatak da je oko 15 odsto spremno da primi vakcinu protiv korona virusa ako to zatraži ili preporuči Vučić. Ta spremnost građana da posluša Vučića i kad je reć o životu, pokazatelj je duboke vezanosti jednog dela građana Srbije za Aleksandra Vučića”, rekao je Mihailović.

Ali, kako dodaje Mihailović, nije reč samo o ličnoj vezi odnosno „privatnom odnosu“ između zaljubljenog pristalice i objekta njegove zaljubljenosti, već i o činjenici da Vučić poseduje Srpsku naprednu stranku, koja je njegova produžena ruka. Angažovanjem SNS i stranačke infrastrukture koja je veoma jaka, Vučić može na posredan način da utiče na javno mnjenje.

Mihailović zaključuje da je za promenu javnog mnjenja potrebna trijada u sastavu Vučić, njemu naklonjeni mediji i naprednjačka stranačka mašinerija.

„Ne bih mogao da kažem koliko bi mu vremena trebalo da do promene dođe, ali je sigurno da to nije veoma kratak niti veoma dug vremenski period. Potrebno je da se pokrene cela mašinerija sastavljena od Vučićeve volje, njegove stranke i njegovih medija, uz angažovanje pojedinaca iz političke i društvene elite u Srbiji koja je na Vučićevoj strani”; rekao je Mihailović.

On podseća da je bitna karakteristika srpske spoljne politike svesno generisana konfuzija u javnom mnjenju, koje percipira spoljnu politiku Srbije kao stajanje između istoka i zapada ili nastavak nesvrstane politike bivše Jugoslavije.

„Tu konfuziju su u javno mnjenje unosili oni koji su bili na vlasti posle 1990. godine, svesno ne želeći da se opredele za jednu stranu, već računajući da će umiljato jagnje moći dve ovce da sisa, što se u ovom trenutku sigurno ne može realizovati. Verovatno će sila naterati Vučića i njegovu stranku, a potom i građane Srbije, da se opredele jer odugovlačenje rešenja ima svoj kraj”, rekao je Mihailović.

Prema Demostatovom istraživanju, više od polovine ispitanika, njih 56 odsto, smatra da Srbija ne treba da usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom EU, dok ogromna većina ispitanika, njih 80 odsto, veruje da Srbija ne treba da uvede sankcije Rusiji. Takođe, 81 odsto ispitanika veruje da bi Srbija po svaku cenu trebalo da sačuva svoju neutralnost.

I iako ti podaci zvuče obeshrabrujuće za proevropski orijentisane građane, programski direktor Demostata Zoran Panović veruje da predsednik Srbije može da utiče na njihovu promenu.

Tehnologija Vučićeve vlasti i njegovog „catch all” sistema, koji obuhvata SNS kao partiju i javni krug izvan stranke, podrazumeva i jake proevropske, pa čak i pro-NATO elemente, primećuje Panović. On kaže da takvi elementi nisu većinski u odnosu na tradicionalno rusofilsko-radikalsko raspoloženje, ali nisu ni zanemarljivi.

“U određenim raspletima, to bi bili dovoljni resursi da se krene u preumljenje javnog mnjenja”, navodi Panović. On smatra da je dobar deo takozvanih rusofilskih Vučićevih glasača u svojoj duši konformistički orijentisan i da bi oni sigurno, u varijanti deset puta boljeg života koji nudi Vučič, “žrtvovali” Rusiju i brzo prihvatili novu politiku.

Vučić do takve promene može da dovede vrlo brzo jer za to već postoje resursi, kaže Panović i podseća da Srbija u dobroj meri zbog svoje ekonomske politike već ima dobre odnose sa Zapadom.

Podsetivši da je Slobodan Milošević posle Dejtona preumio dobar deo svojih birača i čak očistio jednu tvrdu nacionalističku struju iz SPS, Panović kaže da Vučić ne bi imao potrebe da čisti novu struju u SNS, jer se ona ne bi pojavila.

Na pitanje zašto se Vučič već nije opredelio za “proevropski orijentisano javno mnjenje”, Panović navodi da mu trenutno odgovara aktuelna politika četiri stuba Borisa Tadića, koju je čak doveo na nivo glavne doktrine, kao što je unapredio i doktrinu Vojislava Koštunice o vojnoj neutralnosti Srbije.

Pitanje svih pitanja je da li postoji volja da se promeni javno mnjenje u korist Evropske unije, smatra izvršna direktorka Bete Zlata Kureš. Ona navodi da je proruski narativ u Srbiji veoma prisutan poslednjih godina, jači i uočljiviji u odnosu na druge i da je za njegovu promenu potrebna jasna Vučićeva odluka.

“To ne može da se desi preko noći, potreban je određeni period. Međutim, od danas pa u narednih godinu dana, verujem da bi ti narativi mogli da se promene”, ističe ona.

Dodaje da su istraživanja ranijih godina pokazivala veću opredeljenost građana za EU, ali da su u međuvremenu na građane snažno uticali događaji u Ukrajini i izvesni narativi koji su bili prisutni u javnom mnjenju.

“To pokazuje i istraživanje Demostata, da je Vladimir Putin najpopularniji političar u Srbiji, sa procentom manje u odnosu na Aleksandra Vučića”, navodi Kureš.

Takve narative diktiraju mediji koji sprovode vladinu, državnu politiku, ističe Kureš. Ona navodi da jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom svakodnevno promoviše invaziju na nezavisnu zemlju, Ukrajinu, kao nekakav proruski događaj.

Kureš, međutim, navodi da je i Evropska unija shvatila da je potrebno da ojača promociju evropskih vrednosti u Srbiji i da se to jasno vidi kroz poruke koje se šalju.

Ističe da se značajna promena registruje i u Demostatovom istraživanju, koje prvi put pokazuje da su građani svesni da EU najviše ulaže u Srbiji i da daje najviše bespovratne pomoći.