Može li Zapad da privoli Kurtija i Vučića na dogovor oko tablica?

To kažu sagovornici Danasa iz diplomatskih i analitičarskih krugova, govoreći o aktuelnim tenzijama.

Smatra se da je ovoga puta situacija mnogo „zategnutija“ nego u vreme kada je kosovski predsednik bio Hašim Tači, pa je, stoga, potrebno, i da Zapad „pritisne“ nepredvidivog i tvrdokornog premijera Aljbina Kurtija da pristane na nekakav dogovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kako je danas preneo RTS, šef diplomatije EU Žozep Borelj i specijalni predstavnik Unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji je juče  i boravio u Beogradu,  u telefonskim su kontaktima sa Vučićem i Kurtijem, kako bi se hitno spustile tenzije na severu Kosova. Ne isključuju se ni mogućnost održavanja njihovog sastanka u Briselu.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je putem svog Tviter naloga pozvao na uzdržanost, spuštanje tenzija, povratak dijalogu i obezbeđivanje slobode kretanja.

„Jednostrane akcije nikada nisu bile rešenje. One vode ka bespotrebnim tenzijama i moraju biti povučene“, upozorio je ovaj zvaničnik Unije.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, EU će „nastaviti da utiče na strane u dijalogu da reše to pitanje“.

Spekuliše se da će Beogradu i Prištini biti predložen model po kojem srpske vlasti više neće tražiti da vozači sa Kosova pri prelasku granične (administrativne) linije skidaju auto-oznaku (nalepnicu) sa natpisom RKS, a da, za uzvrat, vozilima iz Srbije bude omogućeno da putuju po Kosovu sa svojim registracijama. Kako se tvrdi, kompromis bi podrazumevao da se reši i pitanje međusobnog auto-osiguranja, „jer je to već rešeno između svih balkanskih zemalja“.

Ističe se da bi u slučaju navedenog dogovora i Vučić i Kurti morali da „upregnu sve marketinške resurse“ kako bi javnosti u Srbiji i na Kosovu objasnili zašto su odstupili od svojih dosadašnjih stavova.

Podsetimo, predsednik Srbije je juče nakon hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost sazvane zbog  situacije na Kosovu izjavio da je odbio „kompromisno rešenje“ koje su mu predložile zemlje Kvinte (SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija) i EU.

Kako je objasnio: „U razgovoru sa predstavnicima najmoćnijih zemalja sam dobio predlog kako treba da izgled tobož kompromisno rešenje, ali ja sam to odbio. Prevešću vam – to je rešenje kojim bi Albanci zaboravili na 70 odsto onoga što su planirali da rade ali bi uveli 20 do 30 odsto mera“.

Kurti je juče posle sednice vlade rekao da traži da odluka o probnim tablicama bude ukinuta “sa obe strane”, te optužio Srbe da ugrožavaju slobodu kretanja, kamionima i automobilima parkiranim kilometrima duž magistralnih puteva oko Leposavića i Zubinog Potoka.

– Nismo zainteresovani za incidente i eskalaciju, ja sam za dijalog, poručio je predsednik vlade u Prištini.

Spekuliše se da pored briselskih zvaničnika najaktivniju ulogu u pokušajima da se pronađe izlaz iz novonastale situacije, ima Nemačka, ali i da je NATO “na vezi” sa vladom u Beogradu i Prištini.

Stoga, tvrdi se da je “pitanje dana ili sata” kada će Aleksandar Vučić imati telefonski razgovor sa generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stolentenbergom, jer “nije u interesu NATO da ova kriza potraje, NATO želi stabilnost na Kosovu, zbog čega je i postoji misija KFOR”.

Govoreći o aktuelnoj situaciju, Marko Jakšić, pravnik i bivši odbornik Građanske inicijative SDP -Oliver Ivanović u Kosovskoj Mitrovici, navodi za Danas da je nezahvalno prognozirati koliko bi mogla da potraje blokada administrativnih prelaza.

– Nezahvalno je tako nešto prognozirati. Može da traje prilično dugo a može da se završi odmah, ali će to sigurno biti rezultat nekog dogovora. Za sada sve to liči na pat poziciju iz koje svako gleda da se izvuče bez većih posledica i da izbegne neke veće sukobe i žrtve. Do ovog događaja specijalne snage kosovske policije je pratila surovost i beskompromisno nasilno delovanje prema Srbima, sada mirno prolaze kroz demonstrante. Za mnogo manje je u prošlosti Srbija podizala stepen borbene gotovosti vojske, ovoga puta to nije. Kao predmet svih sporova, i posledica dogovora kosmetski Srbi najviše trpe i oni nemaju previše prostora za drugo delovanje, primorani su na ovakvu reakciju koja je iznuđena a svakako ne žele sukobe, ističe Jakšić.

Prema Jakšićevom mišljenju, uticaj Evropske unije na dogovore oko Kosova je svakim danom sve slabiji jer su propustili priliku da utiču na formiranje Zajednice srpskih opština,  kao ključnog dela Briselskog sporazuma, “popuštajući prištinskoj strani koja je uvidela da može da izbegava dogovoreno bez posledica,  što sada radi svakodnevno”.

– Takođe, šargarepa za Beograd u vidu članstva u EU je danas vrlo upitna i bukvalno je taj proces stopiran, pa se može očekivati izostanak konstruktivnosti iz prethodnih godina. Moguće je da će SAD pomoći EU da se do nekog „kompromisa“ dođe i samo se nadam da on neće kao uvek biti na štetu nas sa severa Kosova, konstatuje Marko Jakšić.