Foto: FoNet/ Božana Pavlica“Nije tajna da određeni značajan broj građana smatra da su “svi isti” i da se borba za promenu ne isplati, jer smatraju da je ulog preveliki u odnosu na eventualni dobitak”, kaže za Danas politikolog Mladen Mrdalj, komentarišući istraživanje Demostata po kome je trećini građana svejedno ko je na vlasti.
Mrdalj ističe da nema sumnje da je opozicija tradicionalno bacila veće investicije u isticanje užasnih afera vezanih za vlast, ali izgleda da nije ozbiljno shvatila problem uverenja da su “svi isti”. Tome je, kako navodi, značajno doprinelo i javno svađanje među opozicionarima, ali i njihov “minuli staž” dok su bili na vlasti. Uz to, čini se, da je vlast ozbiljnije shvatila taj fenomen i namerno radila da ga raširi i učvrsti.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli kaže da ne zna da li je reč baš o trećini građana kojima je svejedno ko je na vlasti, ali da taj procenat Demostata nije daleko od istine.
“To pokazuje koliko su preterana insistiranja i vlasti i opozicije na polarizaciji ili izboru ili- ili. Činjenica je da jedna trećina građana ne zavisi tako direktno od politike. Generalno postoji veliko razočarenje političkim akterima, njihovim prepucavanjima, dilovima i neprincipijelnostima. Osim toga egzistencija jednog broja ljudi nije vezana za domaće političke prilike, jer mnogi delimično rade u instranstvu, a neki su samozaposleni. Njihova egzistencija nije upućena na to ko je na vlasti”, smatra Vukadinović.
Dušan Milenković, politički konsultant, objašnjava za Danas da kada ljudi ne smatraju političku arenu okvirom koji utiče na život i može doneti promenu, veoma lako se okreću destrukciji sistema, ili u najboljem slučaju ignorisanju što pogoduje režimu na vlasti.
“Kada u našim istraživanjima pitamo koji oblik vladavine je najbolji za Srbiju, pored demokratije i autokratije u poslednjih par godina uvek stavljamo „za ljude kao što sam ja, sve vlasti su iste“, i tu uvek imamo oko trećinu građana. Dakle to je, pre svega, indikator otuđenosti građana od politike, što je možda i najopasniji poliitčki indikator, i činjnica koja ima (i može imati) veoma loše posledice po društvo i državu”, ocenjuje Milenković, dok profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ističe da se decenijama bavi tom pričom koja je odgovor na pitanje -zašto glasam, kako glasam i ako uopšte glasam.
Stojiljković kaže da su odgovori na ta pitanja različiti. Jedan broj ljudi glasa zato što prepoznaje neke koncepte koji su bliski njihovim uverenjima i to u Sbiji nikada ne prelazi neku obaveštenu trećinu.
“U sličnom omeru, glasaju oni koji imaju poverenjje u nekog svog lidera, a treća grupa glasa iz sopstvenog interesa. Uvek ima jedan broj apstinenata čiji broj ne opada ni u najveće vreme političkih mobilizacija i tu je oko 20 odsto. Ti ljudi ili nisu dospeli do politike, ili su u profesijama i zanimanjima koje, po pravilu, politika apsolutno ne dotiče, ili ih se tiče samo ako ih direktno korumpira. Ta jedna trećina ne vidi kvalitativnu razliku između politika, ili ih politika ne zanima”, zaključuje Stojiljković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
