Mrdalj: U redovima opozicije svira „haos muzika“

Ako bi oni zaista želeli da Srbiju približe EU, prvo bi trebalo da se pozabave stanjem demokratije u Srbiji, a to bi ih direktno vodilo u sukob sa Aleksandrom Vučićem, koji bi onda počeo da zateže oko drugih stvari, što bi im samo napravilo još jedan problem, objasnio je Mrdalj u serijalu Kvaka 23.

On je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem rekao i da ne očekuje neki veći pritisak novog Evropskog parlamenta na Srbiju da bar malo počne da poštuje demokratiju, sve dok se glavna politika „određuje gore, a gore izgleda da imaju bolje račune sa Vučićem, nego u Evropskom parlamentu“.

Mrdalj sličan stav ima i u odnosu na imenovanje novog evropskog komesara za proširenje sve dok je strateški interes evropske politike da ne ulazi u sukob sa Vučićem, to jest da mu pomaže da ostane popularan i toleriše njegove nacionalističke i bukačke ispade.

Kako je objasnio, dok Unija očekuje da se Srbija uskladi sa njenom spoljnom političkom, a Vučić ponavlja da nikada neće uvesti sankcije Rusiji, ispod žita se nastavljaju saradnja, investicije i transferi novca, što govori više nego bilo koja ličnost koja će doći na mesto komesara.

Upitan da li će nedavna deklaracija Srbije i Republike Srpske uticati na odnose Beograda i Brisela, Mrdalj je odgovorio da u tom dokumentu nema ničeg epohalno novog i da je mnogo veći problem Dodikovo prorusko šurovanje koje „crta metu Republici Srpskoj“.

Njemu nije jasno zašto Dodik toliko gura prst u oko Zapadu, odlazi u Rusiju i prima odlikovanja, ali misli da je Vučić morao nekako da ga amortizuje.

Vašington i Brisel su reagovali povodom te deklaracije, ali i jedni i drugi shvataju da Vučić takvom pričom istovremeno maskira i ustupke koji se tiču Kosova, litijuma ili izvoza oružja za Ukrajinu.

Prema njegovom tumačenju, verovatno postoji neki prećutni jezik između Evropljana, Amerikanaca i Vučića da on i dalje anestezira domaću javnost, a da na drugoj strani „nastavlja da radi za njih na njihovim strateškim interesima“.

Mislim da to rade svesno sa obe strane, ocenio je Mrdalj, koji smatra da ljudi koji dolaze sa Zapada i stoje pored Vučića dok on za našu javnost iznosi gromke izjave, to rade upravo zato da mu omoguće da pokaže svojim glasačima kako je on njima u lice sasuo.

„S druge strane, šuška se, mada to sada još ne mogu da potvrdim iz nezavisnih izvora, da Srbija već odavno sprovodi de fakto sankcije prema nekim sektorima ruske ekonomije, koje nisu javno objavljene“, izjavio je Mrdalj.

Kako je konstatovao, „mi definitivno držimo tu zapadnu liniju, bar što se tiče ključnih stvari, dok na površini ostaje patriotsko-nacionalistička retorika“.

„Na našem brodu, na kojem je Vučić kapetan, svira ruska muzika, ali se brod okreće ka Zapadu“, ilustrovao je Mrdalj i ocenio da neutralnost Srbije postoji samo na papiru i da je zapravo prozapadna.

Upitan kako u tom kontekstu razume angažman Vulina u odnosu na Rusiju, on je uzvratio da je na odnose sa Moskvom loše uticalo to što se Beograd malo više svrstao na zapadnu stranu, „kada je delovalo da je Rusija zaglavljena u Ukrajini“.

Rusija zna da Vučić šalje oružje Ukrajini „a vraćanje Vulina može biti neka vrsta pokušaja da se uspostavi balans, zato što deluje da Rusija ipak ima inicijativu“, rekao je Mrdalj.

On mislim da Vučić pokušava da drži sve karte u igri, dok je Moskvi bitno da ne dođe do velikog diplomatskog zahlađenja u odnosima sa Beogradom, jer bi Putin time „priznao poraz da je izgubio još jednu zemlju“.

Mislim da je Vulin samo figura u Vučićevom signaliziranju Moskvi da je on i dalje otvoren za neku vrstu saradnje, obrazložio je Mrdalj.

Na opasku da iz ovoga što govori proističe da u visokoj politici svi glume, a da niko ne misli na građane Srbije, on je uzvratio da je to „optimalno za sve“, sem za građane, koji su „najmanje bitni zato što se ne bune“.

„Oni se ne bune delom zbog straha, delom zato što im je bačena prašina u oči medijskim igrarijama i scenografijom u kojoj Zapad učestvuje. Toleriše to što je demokratski proces urušen, dok se na izborima vara uzduž i popreko“, predočio je Mrdalj i zaključio da „oni nešto dobijaju iz svega toga“.

Upitan o stanju u opoziciji, Mrdalj je opisao da je u njoj svako za sebe i da u njenim redovima svira „haos muzika“, mada priznaje da joj zaista nije lako.

Odavno sam kritikovao opoziciju zato što nije ujedinjena i za to su zaista krivi, ali nisu krivi zato što vlast koristi policiju, batinaše, sudove i medije, zato što krši Ustav i zakone, naglasio je Mrdalj.

Kako je precizirao, „nisu krivi što Evropa to toleriše i zato što američki ambasador ovde to toleriše, za to nisu krivi“.

Veoma je teško boriti se protiv vlasti koja ima spoljnu podršku i koja kontroliše medije, to je zaista užasno, ali ipak ne mogu da objasnim zašto opozicija nije ujedinjena, rekao je Mrdalj.

On misli da vlast radi ono što inače rade autoritarni režimi, sprovodi ankete i tačno vidi šta građane boli, pa onda popušta ili steže prema tome koliko građani mogu da to izdrže.

Našli su „zlatnu sredinu gde mogu da nas gaze koliko njima treba, ali ne previše da bi se mi mobilisali na neki ustanak“, ocenio je Mrdalj.

On smatra da vlast u tome ima i pomoć iz spolja i iznutra i zato se plaši da bi Vučić mogao da vlada do 2031. godine.

Upitan šta će se, bez obzira na tu strepnju, ubuduće događati sa problemom Kosova, Mrdalj je rekao da će Vučić i dalje graditi imidž da nije dao Kosovo, sve dok srpski predstavnik u Ujedinjenim nacijama ne bude glasao ili makar bio uzdržan, prilikom odlučivanja o ulasku Kosova svetsku organizaciju.

Ako i dođe do neke sumnje u to, on predviđa da će se opet napraviti „neki svesrpski sabor, najsrpskiji od svih srpskih sabora“ i to nekako zamalterisati.

„Na Kosovu je jako teško da se Vučić ruši, a on opet ne sme da rizikuje da prizna Kosovo i da ono uđe u UN“, rekao je Mrdalj, uveren da ovaj problem još dugo neće biti rešen.

On, međutim, misli da bi, u slučaju pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, Kurti „nastradao“ i da bi „možda mogla da se podgreje priča o podeli“ Kosova.

Prema viđenju Mrdalja, za Srbiju bi najbolje rešenje bilo prvo da skine „ovu užasnu vlast i da onda učimo iz naše istorije“.

Kako je objasnio, „mi moramo da naučimo, i naša diplomatija mora da nauči i naš narod mora da nauči, da mi nismo kroz istoriju opstajali junačkim bojevima, nego tim vrludanjem, mimikrijom i priznavanjem imperijalne vlasti da bismo lokalne kabadahije mogli da sređujemo“.

„To je velika nauka kako da se priznaje vlast dominantnog imperijalnog centra da bi se tim priznanjem i takvim odnosom sa dominantnim imperijalnim centrom sprečili lokalni naši neprijatelji da nas grizu svako malo i da nam nanose teške udare“, naglasio je Mrdalj.

„Od glave riba smrdi“, rekao je on i upozorio da će Srbija, sve dok ima ovakvu vlast, prodavati nacionalne interese, „bez toga da u zamenu dobije bilo šta, osim održanja tih ljudi na vlasti“.

„To je taj afrički ili južnoamerički banana sistem. Mi ćemo da dajemo naše resurse, a Zapad će da održava ovu vlast. I to je to“, zaključio je Mrdalj.