MSP: Srbija protiv članstva Kosova u Unesko

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt

U MSP ističu i da „zvaničan zahtev tzv. „Kosova“ za članstvo u Unesku nije podnet“. Na pitanje Danasa da li je Beograd potpisivanjem prvog Briselskog sporazuma preuzeo obavezu da podržava ulazak Prištine u međunarodne organizacije i da li će se to naći u pravno obavezujućem dokumentu o normalizaciji odnosa, čijim potpisivanjem Nemačka uslovljava dalje evropske integracije Srbije, u MSP odgovaraju da „Prvi sporazum ni u kom smislu ne prejudicira budući status KiM niti stvara uslove za buduće članstvo KiM u UN i drugim međunarodnim organizacijama, čije su članice suverene države“.

Ustav Uneska dopušta mogućnost da članstvo dobiju i države koje nisu članice UN. Za to je potrebna odluka Generalne konferencije, na preporuku Izvršnog saveta Uneska. U MSP objašnjavaju da se preporuka donosi prostom većinom članica Izvršnog saveta, a da je, na osnovu nje, za odluku o prijemu nove članice potrebna dvotrećinska većina prisutnih članica Generalne konferencije koje su glasale.

Sagovornici Danasa ukazuju i na deo Ustava Uneska kojim se predviđa da za „teritorije ili grupe teritorija koje ne vode same spoljnu politiku, zahtev za prijem u pridruženo članstvo mogu podneti samo država ili organizacija kojima je poverena odgovornost za vođenje međunarodnih odnosa u ime te teritorije“. Iako su posle samoproglašenja kosovske nezavisnosti ovlašćena Unmika desetkovana, KiM je formalno pod protektoratom UN, čiji specijalni predstavnik tromesečno podnosi izveštaje Savetu bezbednosti.

U diplomatskim krugovima bliskim Unesku Danasu je nezvanično rečeno da je Priština, uz pomoć „prijatelja sa Zapada“, već krenula u „bitku“ za članstvo i da se glavna „ofanziva“ očekuje na jesen pred 38. Generalnu konferenciju, zakazanu od 3. do 18. novembra. Iako zvaničnici MSP Kosova kažu da „još rade na pronalaženju formata i procedure za članstvo u Unesku“, Danasovi izvori ne isključuju mogućnost da će se ići na „model“ preporuka izvršnog saveta i odluka Generalne konferencije, koja ima 195 članica i sastaje se svake dve godine.

Diplomate ukazuju i da je Priština, posle učlanjenja Palestine u Unesko 2011, uprkos protivljenju Izraela, bezuspešno pokušala da kontaktira generalnog direktora ove organizaciji Irinu Bokovu. Isti izvori tvrde i da je, navodno, posle potpisivanja Briselskog sporazuma deo EU pojačao pritisak na Bokovu da se Kosovo uključi u aktivnosti Uneska. Pravila ove organizacije omogućavaju Prištini da se uključi u njen rad i upisom na Uneskove liste za koji nisu potrebne državne institucije i nacionalne komisije, a prostom većinom glasova Izvršnog saveta mogla bi da dobije i status „stalnog posmatrača“. Paralelno sa Tačijevim aktivnostima za članstvo Kosova u Unesku, u skupštinsku proceduru u sredu je ušao i Nacrt zakona o kulturnom nasleđu.

Brojke i politika

„Prijem nove države članice u Unesko je uvek i pre svega političko pitanje, a predlog za prijem Kosova mogao bi izazvati podele među državama članicama. Od 58 članica Izvršnog saveta u aktuelnom sastavu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova priznalo njih 32, ali to ne znači da bi na sednici Saveta sve one automatski i glasale za prijem Kosova u Unesko. Ukoliko bi se prostom većinom preporuka usvojila, za odluku Generalne konferencije potrebna je dvotrećinska većina koju, kako brojke govore, Kosovo za sada nema“, procenjuju u MIP Srbije.

Kosovo odbilo da učestvuje na regionalnom skupu

Kosovo nije učestvovalo na skupu OEBS-a održanom prekjuče i juče u Budvi zbog korišćenja teksta fusnote koji je drugačiji od onog predviđenog Briselskim sporazumom, potvrđeno je Danasu u Vladi Kosova. Prema rečima naših sagovornika, „Vlada traži da se koristi istovetan tekst, a koji je skladu sa Ustavom Kosova na svim regionalnim skupovima“.

M. S.