Murali zločincima, Linglong, huligani i nasilje nisu spečili otvaranje poglavlja Srbiji

Podsetimo, samo dva dana nakon što je EU otvorila četiri poglavlja u procesu pridruživanja i sticanja punopravnog članstva Srbije u Uniju, bez ukazivanja pažnje da ta poglavlja obuhvataju ekologiju, razloga za masovne proteste širom Srbije i primenu sile nad demonstrantima od strane vlasti Srpske napredne stranke, Evropski parlament izglasao je rezoluciju u kojoj, između ostalog, izražava, zabrinutost zbog nasilja “ekstremističkih i huliganskih grupa” protiv mirnih ekoloških demonstranata tokom protesta proteklih sedmica u Srbiji.

Suzana Grubješić za naš list ističe da politiku Evropske unije prema drugim zemljama prevashodno utvrđuju i vode Evropski Savet i Evropska Komisija, pa tek onda Evropski parlament.

Rezolucije koje donosi Evropski parlament napominje ona, nisu pravno obavezujuće, ali imaju određeni politički značaj. To je, kako kaže, slučaj i sa ovom poslednjom rezolucijom o Srbiji.

Objašnjavajući svoj stav da teme koje se nalaze u ovoj rezoluciji nisu imale značaj za Komisiju i Savet, s obzirom na to da je klaster poglavlja otvoren i da je postignut  napredak u pregovorima, Grubješić napominje da je, ipak, tema  kineskih investicija u Srbiji predmet pažnje u EU već neko vreme, iako od ukupnih kineskih investicija u Evropi, samo 0,1 odsto otpada na Zapadni Balkan.

– Kina je pobola kočiće ovde zato što EU nije bila dovoljno prisutna i nijedna vlast u Srbiji se nije i ne bi odrekla kineskih imvesticija. Problem vijetnamskih radnika u Linlongu, koji se pominje u rezoluciji EP, ali i svih drugih stranih radnika u Srbiji mora da bude tretiran kao domaći problem za čije rešavanje je nadležno domaće zakonodavstvo i državni organi – ističe Suzana Grubješić.

Odgovarajući na kritiku EP kada je reč o odnosu vlasti prema osuđenim ratnim zločincima u osvrtu na nedavno, takođe, nasilje na ulicama zbog murala Ratku Mladiću, sagovornica Danasa kaže da je domaće zakonodavstvo isto tako nadležno za tretman i odnos prema ratnim zločinima iz doba raspada Jugoslavije.

U rezoluciji EP vlasti u Srbiji se pozivaju da pažljivo istraže slučaj Linglong i da obezbede poštovanje osnovnih ljudskih prava.

Zatražili su i da srpski zvanični organi dostave Evropskoj uniji zaključke svojih istraga, kao i da počinioce pozovu na odgovornost.

Evropski parlamentarci, takođe, izražavaju duboku zabrinutost zbog ozbiljnih problema korupcije i vladavine prava u oblasti životne sredine u Srbiji.

Podvlači se opšti nedostatak transparentnosti i procene uticaja infrastrukturnih projekata na životnu sredinu i društvo, uključujući kineske investicije i zajmove, kao i jedne od dve najveće rudarske kompanije, „Rio Tinto”, koja planira iskopavanje litijuma u zapadnoj Srbiji.

U Rezolucij se još osuđuje nasilje “ekstremističkih i huliganskih grupa” protiv mirnih ekoloških demonstracija i izražava žaljenje zbog količine sile koju je policija upotrebila protiv demonstranata, a evropski poslanici takođe izražavaju i zabrinutost zbog sve većeg uticaja Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana i poziva Beograd da „ojača svoje zakonske standarde za kineske poslovne aktivnosti”.

– Takođe, u ovom kontekstu, osuđuje se uloga huliganskih grupa u zaštiti murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu, i odgovarajući incidenti koji su razotkrili bliske veze između huligana i policije. Izražava se zabrinutost zbog očigledne nespremnosti vlasti da obezbedi trajno uklanjanje murala u suprotnosti sa željama stanara i formalne opštinske odluke – kaže se u amandmanu na rezoluciju izglasanu pre dva dana u  Evropskom parlamentu u Strazburu.

Poruka je jasna, ističe Goran Miletić, ova rezolucija otvara put da se rezolucije u vezi nekih narednih negativnih događaja, incidenata i trendova lakše donose.

– Čini mi se da će toga biti u predizbodnom periodu jer je jasno da se veoma jasni standardi zaštite ljudskih prava prilično olako shvataju u Srbiji. Što se tiče vlasti, ne deluje da će rezolucija imati uticaja na nju, niti da ce doći do ispravne reakcije, koja je očekivana za demokratsku državu. Umesto toga, deluje da će se nastaviti period spinova, sa ciljem da se dokaže da je u Srbiji sve u redu, a da je ovde reč o rezoluciji nekakvih krugova koji “žele zlo Srbiji”. Takvo objašnjenje će biti dovoljno za glasače vladajućih stranaka budući da oni većinom ne veruju da su ljudska prava važna, ali veruju u stalnu ugroženost Srbije od “spoljnog faktora” – kaže Goran Miletić.

Za Vulina su huligani „fin svet“

Izjava ministra policije, Aleksandra Vulina o lečenju frustracija evropskih poslanika je možda zanimljiv jednom delu glasača ekstremne desnice, ali je daleko od pristojnog nivoa komunikacije sa predstavnicima međunarodne zajednice – kaže Goran Miletić.

Podsetimo, Vulin je komentarišući rezoluciju EP rekao da „srpska policija hapsi huligane, a ne sarađuje s njima i da se poslanici Evropskog parlamenta se u svojim zemljama ne pitaju ništa, te svoje frustracije hoće da leče na Srbiji„.

Sagovornik Danasa napominje da onoliko koliko je jasan zakon u Srbiji, toliko su jasni i međunarodni standardi koji obavezuju Srbiju, a najviše detalja je u presudama Evropskog suda za ljudska prava. Zbog ovih standarda, dodaje on, potpuno je neprikladno kvalifikovati građane kao huligane, a sa druge strane huligane koji koriste govor mržnje i štite mural Mladiću predstavljati kao neki fini svet koji ne krši zakon.