Aleksandar Crkvenjakov, šef resornog odbora DS za spoljnu politiku, i prema pisanju medija jedan od mogućih kandidata ove stranke za prvog čoveka glavnog grada, za Danas kaže da ne zna koliko su ozbiljne informacije da bio on mogao biti kandidat za gradonačelnika DS.
„Iskreno rečeno – ni ja ne znam. Čuo sam, kao i Vi“, kaže on.
Na pitanje da li bi prihvatili odluku stranke da to budete, ukoliko do toga dođe, odgovara da je pitanje hipotetičko i da će na njega odgovoriti kada, i ako ikada, bude konkretnog povoda.
Za bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa, o kojem se takođe spekuliše da bi mogao da bude kandidat opozicije, navodi da se sada vidi koliko je Beograd izgubio njegovom smenom.
– Mislim da se na musavom i zarozanom Beogradu danas najbolje vidi koliko je izgubio njegovom smenom. A on je, opet, nastavljao ono započeto u vreme njegovog prethodnika, isto iz Demokratske stranke, Nenada Bogdanovića. Dodajmo tome i period u kome je Zoran Đinđić bio gradonačelnik, nažalost kratak, ali pun značajnih strateških inicijativa, i biće jasno da doprinos Demokratske stranke razvoju Beograda zaslužuje sjajan beleg u njegovoj savremenoj urbanoj istoriji – ukazuje on.
S obzirom na to da su razgovori i dogovori opozicionih predstavnika oko nastupa na predstojećim gradskim izborima u toku, Crkvenjakov je stava da bi DS i Pokret slobodnih građana Saše Jankovića i te kako trebalo da sarađuju. Upitan da prokomentariše reakciju Jankovića na to što je DS spremna da sa svima pa i sa predsednikom države razgovara o izmenama Ustava, on kaže da mu se čini da su vladajući mediji jedva dočekali da spor i nerazumevanje amplifikuju do konflikta koji bi trebalo da potvrdi razdor i odsustvo sinergije u opoziciji.
– Nikada nisam bio za to da radimo u korist zajedničke štete – kaže on. A na pitanje treba li posle stava Jankovića da prekida saradnju sa DS, strankom koja ga je podržala na predsedničkim izborima, da se nastavi saradnja, on navodi: „Još kako! U pitanju su srodne politike i još bliži interes.“
Kao arhitektu po obrazovanju, koji je napisao nekoliko knjiga o Beogradu, pitali smo ga treba li budući gradonačelnik Beograda da nastavi projekat izgradnje Beograda na vodi. On odgovara da se boji „da je političkim inženjeringom taj projekat izvučen iz ingerencija Beograda, iako mu je u srcu“.
– To je, pretežno, privatni poslovni poduhvat nastao nasiljem nad urbanizmom i zakonima. Šta se radi s decom koja se rode u takvoj sredini? Pa, pomognete im da odrastu u dobre, pristojne ljude… Ja sam, inače, Savamalac, i znam da taj deo obale nikada nije imao to zašećereno i strano ime „Promenada“, već mu je naziv Traj-la-la. Taman se sada takvim manirom i gradi – navodi naš sagovornik.
Upitan očekuje li izbore u decembru imajući u vidu radove po celom gradu, on kaže da ne veruje da će izbori čekati završetak kozmetičkih radova.
– Znajući da je trebalo skoro godinu da se poploča plato kod „Pobednika“; da je bila potrebna godina da se kaldrma na Kosančićevom vencu vrati na mesto… nisam sklon da poverujem da će beogradski izbori čekati na finalizaciju gradske kozmetike – navodi on.
Na pitanje ide li Vučić u pravcu rešavanja pitanja Kosova ili ne, on odgovara da ne ide on sam.
– Ne ide Vučić sam. Idu ključni strani faktori, sve držeći Vučića za vrat – smatra Crkvenjakov, koji je i bivši ambasador Srbije u Bugarskoj.
Upitan zašto su demokrate kritikovale odluku da kosovski Srbi uđu u Vladu Kosova na čelu sa Haradinajem, ako je to znak koji Zapad očekuje od Srbije u cilju normalizacije odnosa i rešavanju pitanja Kosova, da li Srbija ne treba da sarađuje sa EU, pre svega Nemačkom, i da li to možda smatra slepim slušanjem naredbi, on kaže da „niko pametan ne može ignorisati ekonomski i politički značaj Nemačke“.
– Ipak, mislim da bi se razlikovao njen dijalog s nezavisnim, slobodnomislećim političarem, od razgovora sa sopstvenim čedom. Stav Demokratske stranka je, povodom podrške Haradinajevoj vladi, bio vrlo jasan: u pregovorima je bilo najvažnije razgovarati o platformi za Srbe na Kosovu. Šta su oni dobili zauzvrat? Srpska lista je bila u poziciji da pomogne ljudima koji na Kosovu žive, a umesto toga pomogli su samo sebi i svojim stranačkim kolegama tako što su predstavnici SNS na Kosovu dobili par ministarskih i pomoćničkih mesta. Tako ozbiljno pitanje ne treba da služi nikome za uhlebljenje – ističe Crkvenjakov.
On podržava spoljnu politiku Srbije koja nastoji da održi dobre odnose sa Amerikom, Rusijom, Kinom i EU, ali dodaje da EU mora da bude na početku, da se zna šta je prioritet.
– Inače, takva politika nije naš „patent“, iako je naši političari, za unutrašnju upotrebu, predstavljaju kao nešto specijalno, praveći, potom, sebi problem da to moraju da objašnjavaju na spoljnom planu. Grčka ima mnogo razvijenije odnose s Kinom nego što su naši, a Bugarska s Rusijom, a ne vidim da za to moraju da se pravdaju – zaključuje Aleksandar Crkvenjakov.
RTS talac Skupštine
Upitan kako kao bivši generalni direktor RTS vidi poziciju i ulogu RTS na medijskoj sceni poslednjih godina, on kaže da je njegova pozicija posledica odsustva volje svih političkih snaga da mu se trajno reši pitanje finansiranja. „RTS je talac Skupštine. Nevolja RTS-a je što se meri kroz Informativni program, zaboravljajući na njegov značaj kulturne i prosvetne institucije“, smatra Crkvenjakov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
