Mustafa na suđenju Tačiju potvrdio da je Glavni štab OVK postavljao starešine i formirao jedinice

Mustafa zvani Remi tada je bio zapovednik OVK u operativnoj zoni Lab u okolini Podujeva.

Tači i saoptuženi Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) bili su članovi Glavnog štaba OVK.

Dok ga je ispitivala tužiteljka Kler Loson (Clare Lawson), Mustafa je izbegavao da potvrdi da je GŠ OVK imenovao njegovog zamenika Kadrija Kastratija sve dok ga zastupnica optužbe nije podsetila da je ranije to sam izjavio.

„Rekli ste nam: ‘Znam da je Kastratija postavio GŠ OVK'“, predočila je tužiteljka svedoku.

„Ja sam ga imenovao, a GŠ je to odobrio“, odgovorio je Mustafa.

Na isti način, Mustafa je prihvatio i tužiteljkinu tvrdnju da je GŠ OVK postavio Nuredina Ibišija za načelnika štaba u operativnoj zoni Lab.

Tužiteljka Loson tvrdila je i da je GŠ OVK sačinio vojna pravila koja je Mustafa potom u naredjenju preneo svojim potčinjenim.

Mustafa je ponovo izbegavao da to potvrdi, tvrdeći da su njegovi saradnici pri sastavljanju naređenja „možda koristili dokumente GŠ OVK“, ali i vojne knjige iz Albanije i bivše Jugoslavije.

Pošto ga je tužiteljka podsetila da je u ranijoj izjavi kazao da su „to pravila GŠ OVK prilagođena za moju operativnu zonu“, Mustafa je potvrdio da je vrh OVK bio izvor tih propisa.

Da je GŠ OVK u leto 1998. dao instrukciju komandi operativne zone Lab da formira vojnu policiju, Mustafa je potvrdio tek nakon što mu je tužiteljka citirala da je to ranije sam rekao.

Tu izjavu, međutim, svedok je nastojao da relativizuje tvrdnjom da je u njegovoj zoni formiranje vojne policije već počelo pre nego što je stigla takva direktiva iz GŠ OVK.

Mustafa je kao tačnu prihvatio sugestiju tužiteljke Loson da je vojna policija, izmedju ostalog, obezbeđivala „pritvoreničke centre“ koje je OVK imala u zoni pod njegovom komandom.

Zločini počinjeni nad pritvorenicima koje je OVK smatrala protivnicima – albanskim „kolaborantima“ i „izdajnicima“, Romima i Srbima – u centru su optužnice protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija.

Mustafa je danas potvrdio i da je OVK u zoni pod njegovom komandom imala propisanu vojnu strukturu sa brojnim sektorima, uključujući obaveštajni i moralno-politički.

Ispitivanje Mustafe, za koje su zatražili 12 radnih sati, tužioci će nastaviti sutra.

Mustafa je 2015. na Kosovu bio pravosnažno osudjen na četiri godine zatvora zbog ratnog zločina nad kosovskim Albancima.

On je bio visoki funkcioner Tačijeve Demokratske partije Kosova.

Tači je 2018, dok je bio predsednik Kosova, Mustafu odlikovao „za doprinos slobodi i nezavisnosti“.

Dva meseca pošto je Mustafa bio pozvan na saslušanje u tužilaštvo suda za zločine OVK u Hagu, Tači ga je, krajem te godine, tajno postavio za savetnika s godišnjom platom od 18.000 evra, što je, prema pisanju medija, bilo za 13.800 evra više od prosečne plate na Kosovu.

U svojim ranijim podnescima, tužilaštvo u Hagu je to navodilo kao dokaz da je Tači opstruisao rad suda čije je zvanično ime Specijalizovana veća Kosova.

Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.

Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.

U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.

Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020., u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.