Mustafa na suđenu Tačiju: Glavni štab OVK naredio pritvaranje kolaboranata

Tači i članovi GŠ OVK Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) optuženi su za zločine u više od 40 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad Albancima i Romima, proglašenim za „kolaborante“, i Srbima.

Mustafa, zvani Remi, bio je 1998-99 zapovednik OVK u operativnoj zoni Lab u okolini Podujeva, a 2015. je u Prištini bio pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog zločina nad Albancima.

Na pitanje sudije Ginela Metroa (Guenael Mettraux) da li je postojalo „naređenje GŠ OVK da se hapse osumnjičeni kolaboranti“, Mustafa je odgovorio potvrdno, dodajući, međutim, da mu „to nije bio prioritet“ i dodao da je „sprovodio to naređenje GŠ OVK“.

„Da li je GŠ OVK od vas tražio da formirate centar za pritvorenike?“, glasilo je sledeće sudijino pitanje.

„Imali smo takav centar i pre nego što je GŠ OVK to naredio“, odgovorio je Mustafa.

Prethodno na pitanje tužiteljke Kler Loson (Clare Lawson) on je precizirao da je GŠ OVK „i pre početka rata, od prvih dana“ u svojim saopštenjima „upozoravao na kolaborante“ i „dao dozvolu za obračun“ s njima.

Dok ga je sudija Metro ispitivao o pritvaranju srpskog šumara Milovana Stankovića u leto 1998., Mustafa je potvrdio navod optužnice da OVK protiv pritvorenih nije vodila nikakvu istragu, niti ih je optužila za bilo šta.

„Razgovor s Stankovićem je bio administrativne prirode, nije bilo nikakve istrage“, kazao je Mustafa.

Stanković je ranije na suđenju Tačiju i saoptuženima opisao kako su ga borci OVK tokom jednomesečnog pritvora u selu Bajgora prebijali i zlostavljali, kao i druge albanske pritvorenike, od kojih je jedan bio ubijen.

Mustafa je tvrdio da je odluku o oslobađanju Stankovića i drugih pritvorenika donosio sam sa svojim štabom kada bi „opasnost koji su oni predstavljali za OVK prošla“.

Sudija Metro predočio je potom Mustafi dokumente s njegovim potpisom o oslobađanju pritvorenika, u kojima se kao pravna osnova za odluku, između ostalog, navode „saopštenja GŠ OVK“.

„Te dokumente je sastavljao moj štab, a ja sam ih potpisivao“, objasnio je svedok negirajući da mu je GŠ OVK naredio da pritvorene oslobodi.

Pošto mu je sudija predočio izjavu komandira vojne policije u zoni Lab Nazifa Mehmetija da je jedan pritvorenik oslobođen „po naređenju GŠ OVK“, Mustafa je tvrdio da je to „pogrešno prevedeno“.

Ispitivanje Mustafe, članovi raspravnog veća nastaviće sutra.

Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno od marta 1998. do septembra 1999.

Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.

Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.

U 10 tačaka Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su u šest tačaka kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ srpskih vlasti.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.

Optuženi su u vreme obuhvaćeno optužnicom bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova proglašenoj u martu 1999. Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Svi optuženi koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom od 9. do 11. novembra te godine izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.