Protić o Putinovom ‘opravdanju’ za rat u Ukrajini: „Istu argumentaciju je koristio Hitler pravdajući svoje akcije, ali to ne znači da je Putin Hitler“

„Jedina vest iz govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom zakletve je da će Vlada biti formirana u julu, sve drugo spada uizjave koje smo toliko puta čuli“, rekao je novinar Filip Švarm. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković dodao je da je Vučić govorio i o evropskom putu u meri u kojoj je to moguče i koji ne zavisi samo od Srbije.

Kako kaže Švarm, u obraćanju Vučića je bilo „za svakoga po nešto“.

„Nećemo sankcije, ali ako moramo, red hvaljenja, malo Konfucija. Nisam impresioniran, više je bilo da se kupi vreme pred neke odluke. Promenila se situacija između dva mandata od 24. februara svet nije isti. Govor sam video u smislu prilagođavanja“, rekao je Švarm.

Obnovljeni gasni aranžman uz povoljnu cenu meni ne liči da je to put ka sankcijama, dodao je Dejan Vuk Stanković.

„S druge strane ako idete ka EU iz Berlina i Brisela su jasne poruke da se od kandidata zahteva isto kao od članica. Meni se čini da će Vučić i Vlada nastojati da zadrže ovaj kurs. Da vi pokušavate da sarađujete sa Zapadom, da ne kvarite odnose, imate pitanja koja vas opterećuju, s druge strane imate Rusiju kao nekoga ko vam je neophodan kao izvor gasa, kao partner u modernizaciji vojske, kao saveznika u UN i kao zemlju koju građani prihvataju“, rekao je analitičar.

Istoričar Milan St. Protić naglasio je da je protivnik direktnog izbora predsednika, jer, kako je rekao, ne voli da mnogo vlasti bude u rukama jednog čoveka.

„Trudim se da što manje slušam tog jednog čoveka, tako da govor nisam pažljivo slušao. Jedna rečenica mi je privukla pažnju, gde se on sam ofirao i pokazao karakter. Kad je rekao da će biti predsednik za svakoga i za sve. On misli da se razume u sve, da sve najbolje zna, da je posisao svu mudrost sveta i da nikada nije pogrešio. Takav stav imaju ljudi koji su nezreli i nedorasli“, smatra St. Protić.

Reditelj Kokan Mladenović poručuje „da nastavljamo sa farsom koja se zove demokratija“.

„Vučić je stavio do znanja da će nastaviti sa kršenjem ovlašćenja. Kultura i obrazovanje nisu pomenuti, predsednik će u svom tom maršu kroz nedemokratiju nastaviti da krši ovlašćenja i da se ponaša mimo zakona i Ustava i bude totalitarni vladar zemlje. Parlament pred kojim je položio zakletvu ima upitni legitimitet u njemu gotovo da nema opozicije, sve je to jedna otužna svita. Ne očekujem ništa dobro za demokratiju u Srbiji ni u narednom mandatu“, rekao je Mladenović.

Kada je u pitanju najavljen dolazak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Švarm je rekao da je Lavrov od 24. februara bio u Kini i Indiji i da će mu Srbija biti treća poseta.

„Za Lavrova veliki poen, da pokaže da nije sva Evropa protiv Rusije, da ima jedna zemlja u kojoj smo dobrodošli. Biće to jedan veliki poen i za Vučića, ako je tačna ta putinofilija, a ja mislim da jeste, još jedan pokazatelj da će Vučić nastaviti politiku koju vodi. A onda ćemo videti kad dođe Olaf Šolc, da li su te posete povezane“, rekao je Švarm.

„Lavrovu neće smetati Šolc koliko će Šolcu smetati Lavrov. Lavrov dolazi je verovatno treba da se verifikuje razgovor Vučića i Putina, pretpostavljam da ima i simbolike da se pokaže da ima u Evropi država koja pruža ruke ministru spoljnih poslova. Ne treba Lavrov da se predstavlja našoj publici, on ovde ima podršku, mi nemamo antiruski stav na način koji imaju na zapadu Evrope“, smatra Dejan Vuk Stanković.

Mi se od 1989. i početka devedesetih nalazimo na pogrešnoj strani istorije, smatra Mladenović.

„Nekim našim putem koji vodi iz poraza u poraz, nerazumo je naći se kao opozit svim zemljama koje čine demokratsku Evropu. Nećemo dobiti ništa time, samo neku novu sramotu, da ćemo iznova biti ponavljači istorije. A nekad smo sami umeli da izaberemo ispravne linije. Ako Srbija toliko voli Rusiju postoji način da se ne pridruži sankcijama protiv ruske kulture i sporta, a podržavati rusku spoljnu politku je ljudski nerazumno“, kaže Mladenović.

Milan St. Protić je dodao da ga ovo što se čuje poslednjih meseci podseća na tridesete godine.

„Istu argumentaciju je koristio Hitler pravdajući svoje akcije. Kao što koristi Putin u obrazloženju i pravdannju agresije. Oni koji su imali afiniteta za Hitlera su govorili nisu slike crno bele, ista argumentacija i isti odgovor Evrope. Evropa je isto progledala kroz prste za anšlus Austrije kao što je progledala za aneksiju Krima. Ista je priča o Sudetima kao o Donbasu. To ne znači da je Putin Hitler. Nije to sva sreća, ali mentalitet, logika i način razmišljanja apsolutno isti“, smatra istoričar.