Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQIako se, čak ni protokolano, nije sastao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se prošle nedelje iz Brisela, gde je razgovarao sa odlažećim evropskim zvaničnicima, vratio sa dobrim vestima, da bi Srbija pre kraja godine mogla da dobije prve tranše sredstava predviđenih Agendom rasta za Zapadni Balkan.
Budući da Srbija i Kosovo u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana imaju dodatni uslov za povlačenje novca iz Plana rasta, i to normalizaciju odnosa, da je prethodnih sedam rundi tehničkog dijaloga završeno bezuspešno, a da se pregovarači na najvišem nivou Kurti i Vučić nisu ni sreli prošle nedelje, postavlja se pitanje na čemu predsednik Srbije gradi optimizam da će Srbija dobiti novac od EU, odnosno koje su to reforme u planu a koje će zadovoljiti EU a o kojima Vučić pregovara sa evropskim zvaničnicima.
Da li će EU ponovo gledati kroz prste Beogradu koji, osim u dijalogu s Kosovom, kaska i u reformama koje se odnose na vladavinu prava a i demokratija i medijska slika nam takođe nisu na zavidnom nivou? Ili će možda nova runda tehničkog dijaloga doneti neki dogovor i napredak.
Sagovornice Danasa ocenjuju da proces pisanja reformeske agende nije dovoljno dosupan ovdašnjoj javnosti, čak ni onoj stručnoj, ali i da je ceo paket usvojen od strane evropskih institucija, takođe pun nepoznanica, posebno u delu koji se odnosi na implementaciju, monitoring i evaluaciju efekata.
Sofija Popović, novinarka EWB, za Danas kaže da ne zna na osnovu čega je predsednik Srbije najavio da će pre kraja godine stići prva tranša.
– Kako su ranije najavili iz EU, svakako je da će one zemlje koje prema oceni Evropske komisije budu ispunile neophodne reforme, moći da se do kraja godine nadaju prvim sredstvima. Nisam sigurna da li će taj rok biti realističan i za Srbiju. Onda kada Reformska agenda bude usvojena biće jasnije na koje su se to reforme vlasti u Srbiji obavezale kako bi dobile neophodna sredstva. Ono što mogu da primetim je nedostatak transparentnosti u izradi te Reformske agende, jer mi pojma nemamo u kom pravcu se ide i kakve će reforme tamo biti ponuđene. To nije slučaj sa drugim državama regiona, poput Crne Gore, koja je objavljivala nacrte ovog dokumenta i o njemu organizovala javne rasprave – navodi ona.
https://www.mei.gov.rs/srl/vesti/3013/detaljnije/w/0/usvojen-plan-rasta-za-zapadni-balkan/
Prema njenim rečima, vladavina prava i napredak u dijalogu sa Prištinom hoće biti uslovi da bi se sredstva povukla, ali dodaje da svaka zemlja dogovara reforme sa Evropskom komisijom. Ona očekuje da će se naći minimum reformi koje nisu problematične, a koje će Vlada ispuniti kako bi, bar na početku, dobila deo sredstava.
A Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, podseća da bi Srbija trebalo najkasnije do kraja avgusta da usvoji dokument pod nazivom Reformska agenda koji treba da da pregled mera i rokova za njihovu realizaciju u naredne tri godine.
– Ispunjavanje tih aktivnosti jeste uslov za povlačenje finansijskih sredstava iz Plana rasta od kojih prva tranša jeste predviđena u prvoj godini realizacije. Ono što je do sada poznato, reforme treba da budu sprovedene u oblastima poslovnog okruženja, pristupa zajedničkom evropskom tržištu, energije, zelene agende, ali i vladavine prava. Za Srbiju i Kosovo, napredak u dijalogu deo je tzv preduslova, ali za sada nije poznato kako će EU institucije procenjivatu ovaj uslov u budućnosti – objašnjava ona za Danas.
Kako dodaje, dosadašnja transparentnost procesa izrade tog dokumenta bila je vrlo upitna i trenutno niko izvan EK i Vlade Srbije ne zna sadržaj tog dokumenta što je izuzetno loša praksa, čak i u celom regionu.
– Daleko više entuzijazma u ovom procesu pokazali su naši susedi koji za razliku od Srbije uglavnom nemaju druge načine da dođu do novca iz drugih izvora, koji nisu evropski. Dodatno, ceo paket usvojen od strane više EU institucija, takođe je pun nepoznanica, posebno u delu koji se tiče implementacije, monitoringa i evaluacije efekata – zaključuje Selaković.
Podsetimo, kada je početkom maja usvojen plan rasta, RSE je preneo da finansijska pomoć nije bezuslovna, te da posebna pažnja treba da se posveti tome kako će zemlje Zapadnog Balkana među merama u Reformskoj agenda doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Opšti preduslovi za podršku EU obuhvataju nastavak podrške i poštovanja efikasnih demokratskih mehanizama, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i da garantovanje poštovanja ljudskih prava, uključujući prava manjina. Dok Srbija i Kosovo imaju i uslov više – normalizaciju odnosa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
