Na današnji dan pre 22 godine građani Srbije su na izborima pobedili režim Slobodana Miloševića

Uz predsedničke izbore održani su i redovni izbori za Skupštinu SRJ i lokalnu samoupravu Srbije.

Par sati po zatvaranju biračkih mesta, Centar za slobodne izbore i demokratiju je saopštio da Koštunica ubedljivo vodi ispred Miloševića. Taj rezultat potvrdio je DOS, kao i izborni štabovi SRS-a i SPO-a.

Zvanično državno telo zaduženo za izbore, Savezna izborna komisija, objavila je tek 26. septembra privremene, preliminarne, rezultate.

Prema njima, Koštunica je imao najviše glasova, ali nije dobio i 50 odsto potrebnih glasova za pobedu u prvom krugu, pa je SIK zaključila da će se održati drugi krug predsedničkih izbora.

Opozicija nije prihvatila ove rezultate i optužila je vlast za izbornu krađu.

Istovremeno, počeli su protesti po celoj Srbiji, a dva dana kasnije, 28. septembra, SIK objavljuje konačne rezultate izbora.

Prema njima, Koštunica je osvojio 48 odsto glasova, a Milošević 40 procenata, a drugi krug izbora je trebalo da bude dve nedelje nakon prvog kruga.

Odbijanje SPS da prihvati poraz izazvalo je postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije, a dužnost predsednika preuzeo je Vojislav Koštunica, lider DSS.

Koalicija Demokratska opozicija Srbije (DOS) formirana je u januaru 2000. i bila je koalicija 19 programski i ideološki vrlo različitih stranaka, koje je ujedinio zajednički cilj rušenje režima Slobodana Miloševića, koji je posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma Dejtonskog mirovnog sporazuma sa Bosnu i Hercegovinu, 1995. na Zapadu važio za „faktor mira i stabilnosti na Balkanu“, ali je unutar Srbije raslo nezadovoljstvo ljudi zbog nemaštine, porasta kriminala, nasilja, ubistava, gušenja medijskih sloboda.

Nazadovoljstv je kulminiralo posle NATO bombardovanja 1999. i rata na Kosovu.

Uz DS i DSS, DOS su činili Demokratska alternativa, Nova Srbija, Građanski savez Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih Mađara, Reformisti Vojvodine, Sandžačka demokratska partija, Koalicija Vojvodina, Socijaldemokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga za Šumadiju, Nova demokratija i Demokratski centar.

Jačale su građanske inicijative, a najpoznatiji pokret otpora bio je studentski pokret „Otpor“, čiju su okosnicu činili istaknutiji članovi Studentskog protesta 1996/97. i koje je režim hapsio, prebijao i ugnjetavao na svaki način.

Posle izbora 24. septembra DOS nastavlja sa sve žešćim protestima i poziva na građansku neposlušnost. Rudari u kolubarskom basenu uglja stupaju u štrajk zahtevajući da se pobeda prizna opoziciji.

DOS je 2. oktobra upitio poziv građanima da se za tri dana okupe u Beogradu na centralnom mitingu ispred saveznog parlamenta.

Savezni ustavni sud je 4. oktobra poništio prvi krug izbora, čime je odlučeno da se celo glasanje ponavlja.

Nekoliko stotina hiljada građana došlo u Beograd 5. oktobra.

DOS je organizovao da građani sa opozicionim liderima dođu iz pet pravaca u centar Beograda ispred saveznog parlamenta.

DOS je zahtevao da se do 15 časova tog dana prizna pobeda Koštunice na predsedničkim izborima.

U 19 časova, Vojislav Koštunica se obratio okupljenim građanima sa balkona Skupštine grada Beograda, a iste večeri je novoizabrani predsednik dao je intervju Radio televiziji Srbije.

Slobodan Milošević se 6. oktobra putem nacionalne televizije obratio naciji, priznao pobedu opozicije.

Uprkos ustavnim rokovima, dogovoreno je da Koštunica bude inaugurisan već dan kasnije, za kada je zakazana konstitutivna sednica oba doma saveznog parlamenta.

Na sednici oba veća savezne Skupštine u centru Sava, 7. oktobra Vojislav Koštunica inaugurisan na funkciji predsednika SRJ.