Na današnji dan pre deset godina Srbija počela pregovore sa EU

Kako se navodi u istorjatu odnosa Srbije i EU na sajtu Ministarstav za evropske integracije, Srbiju su na konferenciji predstavljali tadašnji premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade Aleksndar Vučić a u delegaciji su bili i ministar za evropske integracije Branko Ružić, šef diplomatije Ivan Mrkić, šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević i savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Marko Đurić.

U ime EU, konferenciju je otvario ministar spoljnih poslova i potpredsednik grčke vlade Evangelos Venizelos, koji je u prisustvu nekoliko šefova diplomatija zemalja članica predstavio pregovarački okvir EU, a kraći govor održao je i evropski komesar za proširenje Štefan File.

Konferenciji su, između ostalih, prisustvovali šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc, ministarska spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da je međuvladina konferencija „novo poglavlje u odnosima i veliki uspeh“.

„Pohvaljujem Srbiju za napore u reformama i napredak koji je postignut tokom poslednjih godina“, navedeno je tada u saopštenju Baroza, koji se uoči međuvladine konferencije u Briselu sastao sa Dačićem i Vučićem.

Barozo je naveo da „građani Srbije imaju snažne evropske težnje“ i da će EU nastaviti da podržava Srbiju, korak po korak, na njenom evropskom putu. Pozitivno je ocenio napore srpske vlade poslednjih meseci u normalizaciji odnosa s Kosovom, „pre i posle istorijskog sporazuma iz aprila 2013. godine“.

On je naveo i izazove koji predstoje Srbiji u ključnim oblastima vladavine prava, uključujući reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu administracije, nezavisnost ključnih institucija, slobodu medija i zaštitu manjina.

Povodom ove godišnjice, ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević poručila je u autorskom tekstu za Kosovo online da je Srbiji mesto u Uniji ističući da je tokom pregovaračkog procesa za sad otvoreno 21 poglavlje, a zatvorena dva.

Kako je navela, sto se vladavine prava tiče, za ovih 10 godina smo usvojili Ustavne amandmane kojima se proces izbora i postavljenja sudija i tužilaca izmešta iz Parlamenta a postaje nadležnost stručnih tela, urađeni su i dodatni zakoni kojima se ova nova situacija zaista može i ostvariti.

“A sada ostaje teža stvar – razviti u društvu kulturu nezavisnog i profesionalnog pravosuđa. Na pragu smo usvajanja nove Strategije za borbu protiv korupcije, rađene na osnovu iskustava sprovođenja prethodne, preporuka međunarodnih stručnih tela, tako da on akcenat stavlja na više prevencije ali i konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije. Takođe su za ovih deset godina usvojene i dve medijske strategije i zakoni koji imaju za cilj ne samo usaglašavanje sa pravilima u EU u medijskoj oblasti već i sa potrebama uređenja medijskog prostora u Srbiji”, napisala je Miščević.

On kaže i da jekKljučni motiv čitavog ovog procesa pokazati, objasniti, dokazati pre svega građanima da nam je mesto u zajednici evropskih naroda, kojoj pripadamo pre svega vrednosno.

Kada je reč o onome što nas je najviše opterećivalo, Mišćević kaže da je najpre to ono na šta ne možemo da utičemo.

“Migraciona kriza, Bregzit, teroristički napadi, pandemija, rat u Ukrajini, sve to promenilo je i uslove pod kojima se pregovara o proširenju EU. Pitanje usklađenosti za zajedničkom spoljnom politikom EU postalo je krovno i za Srbiju. Uz naravno pitanje dijaloga koji vodimo sa Prištinom i koji Beograd sam ne može da ubrza čineći više od onog što već čini, a to je da sprovodi svoje obaveze. Ali je zapravo najveći izazov čitavog ovog procesa pokazati, objasniti, dokazati pre svega građanima da nam je mesto u zajednici evropskih naroda, kojoj pripadamo pre svega vrednosno – na tome svi moramo još puno raditi“, zaključila je Tanja Miščević.