Na kojim temama opozicija može da „preuzme“ deo birača SNS i zašto će Vučić da vlada još 10 godina?

Trenutno je najverovatniji scenario da će se opet na izbore ići u više programskih kolona, s verom da će se na taj način osvojiti više glasova.

Istraživači javnog mnjenja ipak ukazuju i na to da je opoziciji, između ostalog, za pobedu potrebno da „ukrade“ i deo pokolebanih ili mekih simpatizera i glasača vladajućih partija pogotovo SNS.

Zato se postavlja pitanje na kojim temama bi ona to mogla da pokuša da uradi, budući da vladajuća SNS, odnosno njen lider, Aleksandar Vučić, pokriva gotovo sve oblasti koje građane interesuju, bilo da je to ekonomija, zapošljavanje, izgradnaj infrastrukture, kosovski čvor, evropske integracije…

Politički analitičar Zoran Stojiljković navodi da postoji zajednička linija i crta kojom je moguće uspostaviti neku vrstu opozicione koordinacije, odnosno ono od čega se živi i slika o moralnosti i motivima ljudi vezano za korupciju.

– To su teme koje su vezane za političko viđenje ekonomskog i socijanog razvoja a u odnosu na ovaj prenabildovani medijski sistem sastavljen od postistina „Niko nije tako uspešan kao mi“. To je paravan koji se da lako razobličiti imajući u vidu da ljudi u suštini proizvedu promene kada su razočarani ekonosmkim učincima ili recimo kada imaju sliku o korumpiranoj vlasti – kaže Stojiljković za Danas.

Kako dodaje, to su teme na kojima je SNS došao na vlast i pretpostavlja da će na tim temama i otići.

– Treća stvar je osećaj ljudi da su prezasićeni pritiskom, svojom nemoći i odsustvom prostora slobode, od politike preko medija i javne društvene scene, odnosno prostora u kojem se ljudi unižavaju – navodi on.

Prema njegovim rečima, sve ostalo je loša beskonačnost.

– Naravno, prva pretpostavka je da ljudi kada razmisle i poveruju u promenu. Treba da poveruju i oni koji će promenu nositi. To je isto nedostajuća preptpsotavka u sadašnjem rasporedu na opozicionoj sceni i njihovom međusobnim odnosima – skreće pažnju Stojiljković.

A Sociolog Jovo Bakić smatra da nije reč o temi nego o nedostatku poverenja u opozicione vođe.

– Inače je organizovani kriminal i položaj iznad zakona nepomenika i njegove organizovane kriminalne svite rak-rana čitavog društva – ukazuje on za Danas.

Dok politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da bi opozicija, bilo nacionalno ili tzv. građanski orijentisana, na mnogim temama mogla da uzme glasove nekompetentnom SNS-u, da živimo u iole normalnom političkom sistemu.

– Ali s obzirom na to da je Vučić stvorio mehanizme gotovo totalitarne medijske hipnoze svojih birača, stvari stoje drugačije. Oni koji glasaju sa njega i njegovu partiju odsečeni su od drugih izvora informisanja pa sve što opozicija nudi do njih stiže u karikaturalno iskrivljenom vidu od strane režimskih propagandista. Otuda, male šanse su da će iznošenjem argumenata ma koje vrste opozicija postići inicijalni prodor u SNS-ovo biračko telo – kaže Anđelković.

Ipak, kako dodaje za Danas, i zbog toga ne treba da se demorališe već naprotiv, da bude uporna u delovanju.

– Realno je da ono što sada Vučić sa svojim sledbenicima radi po pitanju KiM, kao i s druge strane ubrzani pad standarda našeg stanovništva usled globalne krize u kojoj se srpska vlast dodatno loše snalazi – pokrene deo dosadašnjih naprednjačkih birača da se okreću na neku drugu stranu te da traže nove izvore informisanja. Usled toga nije uzaludan posao da opozicija kojih god boja bila, nastupa što aktivnije, nudeći koliko god je moguće bolja rešenja u raznim oblastima – kaže on.

Prema njegovim rečima, time ne samo što pokreće svoje već postojeće simpatizere, već pridobija i građane koji će sve ubrzanije početi da beže od Vučića, tražeći nove orijentire.

– Bitno je da im oni budu na odgovarajući način ponuđeni – od po nas prihvatljivih rešenja za kosovsko pitanje, preko puta za demokratizaciju društva, do modela prevazilaženja ekonomskih teškoća – kako se nekadašnji simpatizera Vučića ne bi samo politički pasivizirali već bi se na nov način uključili u izborne procese koji nam, pre ili kasnije, predstoje – navodi Anđelković.

Politkolog Mladen Mrdalj, pak veruje da je to tema izbornog sistema.

Međutim, on kaže da opozicija nije spremna da se odrekne partokratije u zamenu za oslobadjanje države od Vučićeve partokratije, i da ćemo Vučića gledati na vlasti još 10 godina, osim ukoliko on ne odluči da ga nasledi neko drugi.

– Naprosto, Vučić je zaključao zapadnu (američku) podršku kooperetivnošću oko Kosova i litijuma i Open Balkan inicijative, tako da spolja nema pomoći. Unutra ima dovoljnu podršku jer kritičan broj glasača veruje da nije izdao Ruse, a ni Kosovo. I to je to – zaključuje Mrdalj za Danas.