Nacionalni konvent: U izbornoj kampanji preovlađuju antievropski narativi

Selaković je istakla da je to „očigledno sistematski nametnut narativ“.

„To dovodi do toga da je proces evopskih integracija za građane izgubio ono što treba da bude njegova suština, a to je reforme, mi nemamo drugi način da ovo društvo reformišemo i da ga učinimo podobnim za ljude da oni ne žele da se iseljavaju odavde“, rekla je Selaković agenciji Beta.

Spor napredak u reformskim procesima, dodala je, odgovoran je i za to što se ne otvaraju nova poglavlja.

Istakla je da je civilno društvo u Srbiji „najglasniji i najorganizovaniji proevropski akter“.

„Ali sa druge strane vidimo koliko smo i mi zbog toga izloženi različitim vrstama napada i prljavim kampanjama i pokušajem diskreditacija svake vrste. U ovom trenutku je jasno da imamo problem što se fokus evropskih integracija sveo na dva segmenta koja, kad pogledamo ceo pregovarački okvir, predstavljaju samo tri od 35 poglavlja“, dodala je.

Komentarišući različite poglede civilnog društva i vlasti na Izveštaj Evropske komisije o Srbiji u okviru Paketa proširenja, rekla je da ga vlast koristi u unutrašnje svrhe jer idu izbori.

„Potrebno je da se javnost ubedi da Srbija nije odustala od evropskog puta, ali mi ne mislimo da je to dobro, moramo da se na odgovoran i iskren način suočimo sa onim što u ovom izveštaju piše“, rekla je Selaković.

Ona je ocenila izveštaj kao realističan i u većoj meri negativan, dok je premijerka Srbije Ana Brnabić ranije izjavila da je EK prepoznala „jasan napredak“ u procesu evointegracija Srbije.

„Različite poruke su posledica različitih interpretacija, dakle da li se fokusiramo na sveukupan utisak koji stoji za svako poglavlje, za svaku oblast ili izvlačimo iz tih delova samo ono što nam odgovara. Činjenica je da postoje određeni pozitivni pomaci u skoro svakom segmentu izveštaja“, rekla je ona.

Kada je reč o sredstvima iz Plana rasta za Zapadni Balkan rekla je da će više detalja o implementaciji biti poznato do samita EU-Zapadni Balkan 13. decembra, ali da on može da ima neki efekat samo ukoliko EK uloži dodatni napor za pojačan monitoring.

„U ovom slučaju mislim da bi bilo neophodno izrađivati neke kratkoročnije planove u nekom formatu koji će onda omogućiti da se zaista prati vrlo konkretno šta je u kom periodu koja zemlja uradila i da to bude direktno uslovljeno da kažem pristupom nekih od benefita koji Plan rasta donosi“, rekla je Selaković.

Plan rasta, koji je Evropska komisija usvojila prošle nedelje, predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobija određenu sumu novca na svakih šest meseci u naredne četiri godine, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.