foto EPA-EFE/OLIVIER MATTHYSDijalog Beograd i Prištine bi trebalo da se nastavi, ali bez posrednika, pošto su predstavnici međunarodne zajednice pokazali da su slabi medijatori, budući da nisu treća, nego zainteresovana strana, izjavio je FoNetu predsednik političke organizacije Liberali i demokrate (LIBDEM) Đorđo Žujović.
On je u u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova istakao da bi bilo dobro da Beograd i Priština počnu da razgovaraju direktno.
Žujović se nada da će Srbija uskoro dobiti premijera i predsednika koji će biti sposobni da odu u Prištinu i na licu mesta rešavaju probleme.
Prema njegovom viđenju, sporazum Beograda i Prištine je pre svega nužda u kojoj su se našli Srbi i kosovski Albanci.
To nije ni realnost, ni predaja, već poraz, ukazao je Žujović, koji smatra poražavajućim to što se ništa iz sporazuma ne sprovodi, već je, umesto njihove primene, na severu Kosova došlo do eskalacije sukoba.
Kako je predočio, u protekla dva meseca se apsolutno ništa ne dešava, osim što kosovska policija povremeno privede nekoliko Srba i onda ih pusti.
Žujović zamrznuti konflikt vidi kao odmrznuti sukob i poručuje da je dobro razgovarati, „jer u slučaju da prestanemo da razgovaramo, možemo doći u situaciju da se o našoj sudbini, kao nekoliko puta u istoriji, odlučuje bez naše volje“.
Za njega ne postoji dilema Evropska unija (EU) ili Kosovo, ali postoji povezanost pitanja Kosova i ulaska u EU.
Žujović je rekao da bi bilo dobro kada bi EU pokazala inicijativu da ceo region Zapadnog Balkana uđe u Uniju, što bi moglo da bude jedno od rešenja kosovskog pitanja.
On je ocenio da stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama može da bude jedino rezultat kraja pregovora i dodao da ne bi bilo dobro da neko „maše tom stolicom ili da predstavnici Prištine toliko insistiraju na tome“.
Kako je naglasio, može se razgovarati o stolici u UN za Kosovo, ali samo posle sveobuhvatnog sporazuma, a ne pre.
On je podsetio da smo o Zajednici srpskih opština (ZSO) čuli mnogo puta nakon Briselskog sporazuma, ali da nismo videli realizaciju.
„Zajednica srpskih opština je na kraju, posle Kosova, postala najskuplja reč“, ocenio je Žujović.
On misli da premijer Kosova Aljbin Kurti očigledno ne želi da formira ZSO, jer kosovska vlada smatra da bi to bila neka vrsta države u državi, odnosno Republika Srpska na Kosovu.
Žujović napominje da ni ljudima koji drže „kao taoce Srbe na Kosovu“, a to su „kriminalci sa severa Kosova, ljudi koji žele da tamo nešto stiču kriminalom“, ne odgovara da se formira ZSO, jer bi to značilo uspostavljanje organa reda.
On je ukazao da je trenutno na severu Kosova bezvlašće, bez sudstva i policije, i da „neki ljudi, kojima ne znamo lica, upravljaju severom Kosova“.
Da bi se raspisao referendum o Kosovu, potrebno je da građani znaju relevantne činjenice kada odlučuju o nečemu, ali klima u Srbiji nije takva da bi svi ljudi dobili pravovremene i identične informacije o dešavanjima na Kosovu, „jer smo i dalje u polju teške manipulacije“, konstatovao je Žujović.
On smatra i da je nejasno o čemu bi se odlučivalo na referendumu, kakva bi bila formulacija pitanja i kako bi država Srbija bila u zakonskoj obavezi da poštuje referendum.
Prema njegovom mišljenju, rizik sukoba povodom problema Kosova je veoma veliki, pre svega zato što je prestao razgovor.
„Ako smo skloni zdravom razumu“, izostanak razgovora znači da „neko ima neke druge planove“, upozorio je Žujović.
Kako je ukazao, u proteklih nekoliko meseci nastavljaju se hapšenja Srba na severu Kosova bez podrobnijih objašnjenja o razlozima.
Rizik sukoba je „najveći od 1999.godine, jer ne znamo ko sve boravi na severu Kosova, ko su ti ljudi, za šta su zaduženi, kako deluju i ko ih finansira“, zaključio je Žujović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
