Zašto Nadzorni odbor smatra da Aleksandar Vučić ne vodi funkcionersku kampanju? 1Printskrin parlament.rs

„Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i član Srpske napredne stranke, ne vodi funkcionersku kampanju. Takvu odluku relativnom većinom glasova doneo je Nadzorni odbor za praćenje izborne kampanje, odbacujući kao neosnovan predlog opozicionog predstavnika Slobodana Prvanovića, da se osudi zloupotreba položaja predsednika republike.

Protiv Pvanovićevog predloga glasalo je petoro članova Nadzornog odbora, dvoje je bilo uzdržano, dok su za glasali opozicioni predstavnici-Joanka Matić, Dragan Vučinić i sam Prvanović.

I to nije prvi put davećina tako glasa. Slična reakcija bila je i na predlog Jovanke Matić, takođe opozicionog predstavnika u Nadzornom odboru, koja je tražila da se osudi Vučićev govor na mitingu u Smederevu, gde je kazao da ako pobedi opozicija on neće biti predsednik.

Prvanović podseća da je predsednik Vučić sam priznao da je u kampanji i da podržava jednu listu.

„Uprkos tome što je Vučić sam izjavio da, iako je predsednik svih građana, učestvuje u predizbornoj kampanji i podržava jednu političku opciju, kolege su smatrale da je moj predlog neosnovan“, kaže sagovornik Danasa.

Dodaje da su reakcije većine članova Nadzornog odbora bile takve da nema nikakvog osnova da se ovo telo bavi Vučićevom funkcionerskom kampanjom.

„Sama rečenica u kojoj gospodin Vučić kaže da je Predsednik, a da podržava jednu izbornu listu na najbolji mogući način pokazuje njegovo nerazumevanje, ili svesno ignorisanje zakonskih odredbi koje regulišu funkcionersku kampanju. Predsednik svih građanja ne sme da radi u korist ili na štetu bilo kog od učesnika u izbornom procesu, u tome je suština problema koji imamo sa njegovom zloupotrebom položaja Predsednika Republike“, navodi sagovornik Danasa.

Dodaje da se na sednici Odbora pozvao na odredbe zakona da predsednik republike ne sme da zloupotrebljava položaj i da ne sme da se bavi političkom agitacijom na korist ili na štetu bilo kog učesnika na izborima. On može, kako kaže, da se bavi politikom, kao i svi građani, ali ne sme da se poziva da je predsednik.

„Znači sme da se bavi i jednim i drugim, ali ne istovremeno. Može da se ponaša kao političar, ali ne sme da se poziva na funkciju predsednika, što on redovno čini “ , ističe Prvanović.

On podseća da je njegov predlog obuhvatao i da se uputi zahtev Tužilaštvu da pokrene postupak i da se pozove Agencija za sprečavanje korupcije da o tome zauzme stav,

Na pitanje ima li svrhe postojanje Nadzornog odbora ukoliko se svi predlozi opozicionih predstavnika odbijaju, kao neosnovani, i sam Prvanović kaže da je situacija takva da to telo nema veća ovlašćenja.

„Mi se bavimo svim aspektima kampanje sve u cilju da je učinomo što regularnijom. Kada bismo to uspeli to bi imalo smisla, ali se meni čini da to baš ne uspevamo“, zaključuje Prvanović.

Nadzorni odbor bi trebalo da služi kao jedan interni regulator koji bi podsticao etiku u ponašanju izbornih učesnika, ali problem je i tu se slažu svi opozicioni predstavnici u tom telu što postoji politička linija razgraničenja kada je reč o broju predstavnika vladajućih i opozicionih predstavnika. Naravno na korist predstavnika vlasti.

Imajući to u vidu Zoran Gavrilović, izvršni direktor BIRODI-ja, smatra da je Nadzorni odbor za izbornu kampanju loša zamena za ono što Srbije nema, a to je regulatorno telo za izborne procese.

On podseća da u ovom telu odlazeća Vlada ima polovinu članova, kao i da poslaničke grupe imenuju članove, što samo po sebi predstavja rizik po integritet ove institucije čiji je značaj za integritet izbornog procesa veliki.

„Rad Nadzornog odbora je praktično nevidljiv. Bilo bi dobro da ovo telo napravi Kodeks izborne kampanje i da na osnovu tog kodeksa sudi o postupupanju izbornih aktera. Time bi se sprečilo diskreciono postupanje članova, posebno onih koji su izabrani od strane partija“, navodi Gavrilović.

Da podsetimo Nadzorni odbor je mlado telo koje je prvi put formirano 2020. iako postoji u Zakonu o izboru narodnih poslanika godinama. Ovo je tek drugi saziv Odbora i on nema iskustva i etablirane procedure za rad, navode sagovornici Danasa i dodaju da je dobra strana ovog tela je što su se sada pojavili predstavnici i opozicionih i vladajućih stranaka.

Međutim, nadležnosti Nadzornog odbora su nedovoljno sistematski definisane i pomalo neprecizne. On može da upozorava na nepravilosti u izbornom ponašanju  izbornih učesnika,ali nema izvršnu moć i to je problem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari