Printskrin parlament.rs„Nadzorni odbor za izbornu kampanju loša je zamena za ono što Srbije nema, a to je regulatorno telo za izborne procese. Činjenica da u ovom telu odlazeća Vlada ima polovinu članova, kao i da poslaničke grupe imenuju članove, sama po sebi je rizik po integritet ove institucije čiji je značaj za integritet izbornog procesa veliki“, ističe za Danas Zoran Gavrilović, izvršni direktor BIRODI-ja.
Prema njegovim rečima ono što na prvi pogled može videti je da ovo telo nema instrumente da ostvari svoje nadležnosti.
„U prvom redu to je praćenje kampanje i medija, a to znači ne samo televizije, već i štampe i internet izdanja i socijalnih mreža, jer su to prostori u kojima dolazi do narušavanja izbornog integriteta.
„Iz dosadašnjeg rada se vidi proaktivan stav Slobodana Prvanovića, bez čijeg delovanja bi ovo telo bilo nevidljivo. Bilo bi dobro da ovo telo napravi Kodeks izborne kampanje i da na osnovu tog kodeksa sudi o postupupanju izbornih aktera. Time bi se sprečilo diskreciono postupanje članova, posebno onih koji su izabrani od strane partija“, navodi Gavrilović i dodaje da ono čime bi Nadozorni odbor trebalo da se bavi je i činjenica da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić sa naloga predsednika Republike pušta stranačke spotove.
Doduše bilo je pokušaja da se na predlog Jovanke Matić, članice Nadzornog odbora za izbornu kampanju izabrane na predlog opozicije, taj odbor pozabavi i osudi ponašanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na mitingu u Smederevu, gde je prema njenim rečima došlo do zloupotrebe položaja i moći u svrhu promovisanja svoje stranke.
Sve je ostalo samo na predlogu, koji je većina članova Nadzornog odbora odbila, istovremeno apelujući na sve učesnike u izbornom procesu da na civilizovan, pristojan i dostojanstven način predstave pluralizam političkih ideja za koje se zalažu. Poručeno je da tolerantan politički ton kampanje jedini može da doprinese stabilnosti društva i razvoju pluralizma i društvene solidarnost.
Da podsetimo Odbor čini pet članova koje imenuje Vlada, dok su ostali predstavnici politčkih stranaka u Skupštini.
Nadzorni odbor je mlado telo koje je prvi put formirano 2020. iako postoji u Zakonu o izboru narodnih poslanika godinama. Ovo je tek drugi saziv Odbora i on nema iskustva i etablirane procedure za rad, navode sagovornici Danasa i dodaju da je dobra strana ovog tela je što su se sada pojavili predstavnici i opozicionih i vladajućih stranaka.
„Dobro je što opozicija ima predstavnike u pralamentarnom Nadzornom odboru za izbornu kampanju, koliko god da je jasno da ovo telo neće ispunjavati niti jednu od ozbiljnih kontrolnih nadležnosti koje su mu poverene. Dobro je i to što je opozicija delegirala kompetentne osobe, a ne prostranačke aktiviste, kako je to uradila vlast“ , kaže za Danas novinar Nedim Sejdinović.
Predstavnici opozicije, prema njegovim rečima, moći će da ukazuju upravo na nerad ovog tela, ali i da se javno pobune ukoliko ono počne da se značajnije zloupotrebljava.
„Ne bih se začudio da telo bude tempirano da napada upravo opozicione liste i političare, a ne vlast, koja svakodnevno na najdrastičniji način krši sva izborna pravila i sve zakone, i one zemaljske i one „nebeske“.
Kada bi radilo u skladu sa nadležnostima, a koje se odnose na uravnoteženo i nepristrasno predstavljanje izbornih lista, zaštitu integriteta pojedinih kandidata, ugrožavanje izbornog procesa, i tako dalje, ovo telo bi moralo da zaseda 24 sata dnevno“, kaže sagovornik Danasa.
Dodaje da bi verovatno do izbora produkovalo desetak tomova odluka i zaključaka, s obzirom da režim u ovoj kampanji, čak i više nego ranije, koristi sva sredstva kako bi opoziciju sprečio da pristupi građanima, i kako bi druge opozicione liste, čak i one koalicione, anatemisao.
„Nikada valjda istinite informacije i kritička misao nije više bila opasna za naprednjake nego danas, pošto se sve raspada, curi na sve strane od njihove bahatosti, nasilnosti, nesposobnosti i kriminogenog ponašanja. Sve u svemu, priča o Nadzornom odboru je priča o institucijama u zarobljenoj državi: niti jedna ne sme da radi svoj posao“, napominje Sejdinović.
Sličan stav ima i Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta, koja ističe da nijedna institucija, nijedno telo u kojoj većinu čine kandidati SNS i SPS „ne vrši nadležnosti koje formalno ima da ispuni svoju svrhu – u ovom slučaju kontrolu izbornog procesa kako bi on bio pošten.
„Nadzorni odbor za kontrolu izbora ovde služi samo kao fasada, da se njime maše pred međunarodnim institucijama i da se osuđuju opozicioni politički protivnici. Ipak, mislim da pojedinci u ovom telu mogu da koriste svoju ulogu i ukazuju javno šta sve može i treba da radi Nadzorni odbor, a šta propušta. Nije to mala stvar i tu mogućnost svako treba da iskoristi“, zaključuje Đorđevićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
