Nagodba Karle del Ponte s Beogradom

U vašem listu od 13. aprila 2007. u članku „Sanader: Gde su dokumenti o odgovornosti Srbije“ piše: „Američki Njujork tajms je u ponedeljak objavio da je u postupku pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Srbija zatajila neke od ključnih dokaza svoje uloge u ratu u BIH, uskrativši tom sudu deo transkripata sa sednica Vrhovnog veća odbrane, uz odobrenje Tužilaštva Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju.“
Ja sam od 2002. do 2006. bio zadužen za suđenje Slobodanu Miloševiću i dokumenti koji se ovde navode bili su upotrebljeni kao dokazi protiv Slobodana Miloševića. Ovim putem želim naglasiti da ni ja niti moj tim nismo bili deo tog „odobrenja“, kako gornji citat može eventualno sugerisati.

Sanader: Vrlo ozbiljna stvar

Vrlika – Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je da bi, u slučaju da se potvrde tvrdnje o navodnom dogovoru haške tužiteljka Karle del Ponte i Beograda o zataškavanju uloge SRJ u ratovima u Hrvatskoj i BIH, o tome trebalo da raspravljaju Ujedinjene nacije. Sanader je takođe rekao da je dao nalog da se ispita verodostojnost Najsove izjave i ocenio da je reč o „vrlo ozbiljnoj“ stvari.

Odluka o odobrenju za zaštitne mere (materijal zatvoren za javnost) za veliki broj stranica iz dokumenata Vrhovnog saveta odbrane (VSO) SR Jugoslavije potiče lično od gospođe Karle del Ponte. Ona je u pismu tadašnjem jugoslovenskom ministru inostranih poslova Goranu Svilanoviću u maju 2003. dala suglasnost za zaštitne mere „razumnog“ dela iz kolekcije dokumenata VSO, bez da je iko od Tužilaštva prethodno pregledao te dokumente. Ja sam se toj njenoj nameri suprotstavio i putem pisma je upozorio da ne radi nikakve ustupke Srbiji. Naime, ja sam tog istog meseca već bio inicirao pravni postupak po kojemu Tužilaštvo preko Sudskog veća može tražiti da se ti dokumenti dobiju od Beograda, kako to već propisuju Statut i Pravila Tribunala. Moja namera je bila dobiti dokumente i upotrebiti ih na otvorenim sednicama suđenja. Stoga nije slučajno da je upravo u to vreme Beograd preko gospođe Del Ponte pokušao postići „dil“ i time ojačati svoju poziciju u pravnoj proceduri koja je bila pred njima. To im je i uspelo. Moje pismo gospođa Del Ponte u potpunosti je ignorisala.

Stojanović: Smešne tvrdnje

Beograd – Glavni pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanović izjavio je da su tvrdnje nekadašnjeg zastupnika optužbe u procesu protiv Slobodana Miloševića Džefrija Najsa „potpuno smešne“. Stojanović je ocenio da Najs „izvrće“ stvari o kojima je dobro upoznat i naveo da su delovi dokumenata zatamnjeni – za javnost, a ne za sud i tužilaštvo. „Tužilaštvo i sud Haškog tribunala mogu da čitaju te delove i da vode postupak u vezi sa onim što piše u tim zatamnjenim delovima dokumenata. S tim, što su u takvim slučajevima suđenja zatvorena za javnost“. On je dodao da se Najsova izjava uklapa u pokušaj nekih američkih medija, pre svega Njujork tajmsa, da ospore presudu Međunarodnog suda pravde i naglasio da „takva pisanja i političke insinuacije neće uticati na Međunarodni sud pravde“. Prema njegovim rečima, takve izjave, u javnosti se pojavljuju u sklopu rešenja kosovskog pitanja i predstavljaju pritisak na Srbiju, stavljajući u izgled mogućnost revizije spora pred Međunarodnim sudom pravde. Revizija je moguća samo ako se otkrije novi dokument, naveo je Stojanović.

Nagodba Karle del Ponte s Beogradom nije imala nikakvu pravnu osnovu. To je bio nepotreban „dil“ koji je služio samo Beogradu da prikrije dokaze o umešanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od Međunarodnog suda pravde, ali i od vlastite javnosti. S druge strane, nova vlast u Beogradu nije imala ništa protiv toga da se na zatvorenoj sednici ti materijali upotrebe kao dokazni materijal protiv Slobodana Miloševića. Motivi gospođe Del Ponte da pristane na takvu nagodbu meni niti dan danas nisu jasni niti poznati. Naime, Tužilaštvo ne samo da nije ništa dobilo od tog „dila“, nego je stvorilo nepoželjan presedan, jer je posle toga Beograd počeo primenjivati iste uslove za slične dokumente. I to s uspehom, jer je gospođa Del Ponte opet lično odobravala takve inicijative Beograda. S druge strane, ja i moj tim smo potrošili puno vremena i radne snage uveravajući sudije da skinu zaštitne mere s tih dokumenata u ime transparentnosti sudskog procesa, jer suđenja uopšte samo u izuzetnim okolnostima mogu i smeju biti zatvorena za javnost, a osobito u ovakvim slučajevima gde se radi o suđenjima na kojima se raskrinkavaju dela državnih institucija koja su se krila i još uvek se kriju ne samo od raznih sudova i žrtava, nego i od vlastitih građana.