Najavljena podrška novoj državi

Stavovi u raspravi su se kretali od podrške nezavisnosti Kosova, uz nužnost „rasprave o praktičnim pitanjima“, između Prištine i Beograda, pa do mišljenja da je nezavisnost Kosova suprotna međunarodnom pravu. Učestvujući u raspravi u ime Saveta ministara EU, češki vicepremijer Aleksander Vondra je izjavio da je Kosovo od proglašenja nezavisnosti „usvojilo ustav i potpuno novi zakonski i institucionalni okvir“ i dodao da „različita gledišta i reagovanje na proglašenje nezavisnosti ni na koji način ne podrivaju jedinstvo politike EU“. Vondra je podvukao da će „najveći izazov“ idućih meseci biti da se „ostvari puni razmeštaj Euleksa na Kosovu“, a za vlasti Kosova će ključni izazov biti da se uspostavi multietničko, demokratsko i stabilno Kosovo. On je ukazao na januarske „incidente u Mitrovici“ kao dokaz da stalno postoje opasnosti destabilizacije. Evropski komesar Meglena Kuneva je, u ime Evropske komisije, istakla da EU postepeno od UN preuzima ovlašćenja na Kosovu i da će Euleks biti potpuno operativan do kraja marta. U raspravi je poslanica Evropske narodnjačke partije Doris Pak ukazala posebno na nužnost da Euleks obezbedi nastavak suđenja za zločine koji se godinama otežu, kao i istragu i hapšenje mnogih kriminalaca, uz suzbijanje korupcije.

U predlogu rezolucije koju EP treba da usvoji, između ostalog se pozdravlja „saglasnost Vlade Srbije za razmeštanje Euleksa, jedne od najvećih civilnih misija organizovanih u okviru evropske bezbednosne i odbrambene politike“. Uz hronološko navođenje događaja posle 17. februara 2008, kada je Priština samoproglasila nezavisnost, u dokumentu se ističe da na Kosovu sada, u širem okviru Rezolucije 1244 SB UN, deluje Euleks s dvogodišnjim mandatom, čija će misija „biti okončana čim kosovske vlasti budu stekle dovoljno iskustva da svim pripadnicima društva zajamče delovanje pravne države“.

Takođe se ističe da „odlukom generalnog sekretara UN, Unmik od 9. decembra 2008. nema nikakvih ovlašćenja u oblasti policije i carina, koja su preneta na Euleks“. Međunarodna zajednica poziva se da „podrži Misiju EU u preuzimanju svih nadležnosti Misije UN na Kosovu kada je rečo carinama, policiji i pravosuđu“.

U predlogu rezolucije objavljenom na internet sajtu EP „odbacuje se svaka mogućnost podele Kosova, izražava se očekivanje da će Euleks funkcionisati u skladu s mandatom EU i da će garantovati vladavinu prava, posebno prava manjina“. Srbija se „ohrabruje da nastavi konstruktivan pristup, koji je u saglasju s njenim težnjama da postane članica EU“, dok bi „dogovor Srbije s UN o šest tačaka, u budućnosti trebalo da bude revidiran u skladu s razvojem događaja na terenu, nakon što Euleks bude u potpunosti operativan na Kosovu“.

Od kosovskih vlasti traži se da rade na decentralizaciji, „u skladu sa Ahtisarijevim planom, što ne znači dobrobit samo za srpsku zajednicu, nego za sve stanovnike Kosova“. Na „Kosovo i Srbiju apeluje se da započnu konstruktivan dijalog o pitanjima od zajedničkog interesa i da doprinose regionalnoj saradnji“, dok se od specijalnog međunarodnog predstavnika traži da nadgleda raspuštanje Kosovskog zaštitnog korpusa i formiranje Kosovskih bezbednosnih snaga, pod direktnom kontrolom Kfora i civilnim nadzorom“. U predlogu rezolucije ističe se da do „revizije Kumanovskog sporazuma ne može doći dok se ne obezbedi puna stabilnost i sigurnost regiona, a odnosi Srbije i Kosova raščiste“.

U skladu sa Ahtisarijevim planom

U predlogu rezolicije se, između ostalog, objašnjava da je 27 država članica EU imenovalo specijalnog predstavnika Unije za Kosovo koji je istovremeno i specijalni međunarodni predstavnik na Kosovu. U okviru dužnosti specijalnog predstavnika da „nagleda punu primenu Ahtisarijevog plana, EU nudi podršku i savete u vezi s političkim procesom na Kosovu“. U uvodu predloga rezolucije ističe se da je zasnovana ne samo na Povelji UN, rezolucijama SB UN, odlukama EU i Kontakt grupe, nego i na Ahtisarijevom planu na kome su bazirani Ustav Kosova i kosovski zakoni.

„Ublažen ton“

Pojedini srpski mediji ističu da je tekst predloga rezolucije, čiji je autor Jost Lagendijk, izaslanik EP za Kosovo i poslanik holandske koalicije Zelenih i Evropske slobodne alijanske, pretrpeo značajne izmene kojima je ublažen ton prema Beogradu. Lagendijk je, navodno, prihvatio amandmane poslaničke grupe Evropske socijalističke partije koji su „ofanzivni jezik prema Srbiji promenili u vrlo pozitivan“, tvrde u Strazburu. Pred jučerašnju prenarnu raspravu o Kosovu spekulisalo se da se šef evropskih socijalista za jugoistočnu Evropu Hanes Svoboda, koji se smatra najzaslužnijim za „ublažavanje“ rezolucije, dogovorio sa Doris Pak da ENP ne stavlja amandmane na konsolidovani tekst, kako bi se izbeglo njeno eventulano neizglasavanje.